Садашњост нам је изазовна, авантуристичка и забавна јер нам омогућава да свој живот посветимо будућности, кажу Милица Вујсић и Катарина Јевремовић. Реч је о двема учитељицама из Крагујевца које су освојиле срца родитеља својих ђака, због чега су они јавно затражили од Министарства просвете да рад ове две предане учитељице препозна и награди.
Допис који су нам, тим поводом, доставили потписало је укупно 62 родитеља. Да су задовољни радом учитељица своје деце, мало је рећи. Њихов труд су желели да награде тако што ће саставити и потписати допис и послати га нашој редакцији, али и Удружењу “Живојин Мишић”, како све што ове учитељице чине за своје ђаке не би остало непримећено.
Након тога, пожелели смо да откријемо како су Катарина и Милица успеле да одговоре на један од највећих изазова наставничког посла – да успоставе добру комуникацију с родитељима својих ђака, засновану на поверењу и заједничком циљу.
Зато смо их замолили да нам одговоре на неколико питања у нади да ће својим младим колегама, али и оним искуснијим наставницима помоћи да и сами изграде боље односе са родитељима својих ђака.
Какав је осећај имати тако велику, једногласну подршку родитеља?
Осећај је фантастичан, јер је то потврда да оно шта и како радимо је одлично, јер даје ослонац и поставља чврсте темеље за дететов сваки наредни корак који иде ка свеукупном развоју његове личности.
Један од највећих изазова наставничког посла свакако је успостављање добре комуникација на релацији родитељ-наставник. Како вам је то пошло за руком?
Тај добар однос се заснива на неким основним вредностима, а то су: међусобно поштовање, поверење. Када говоримо о комуникацији и сарадњи учитеља и родитеља, користимо термин партнерство. Оно, по нашем мишљењу, представља једну од најважнијих карика која повезује школу и породицу. На тај начин су родитељ и учитељ, захваљујући заједничком деловању, креатори образовне будућности детета.
Према вашем мишљењу који је најбољи пут да учитељ задобије поверење својих ђака и њихових родитеља?
Најбитније је да дете осећа да вреди без обзира на успех у школи и да пад у оценама не значи да не заслужује љубав родитеља и учитеља. Ако је у уверењу да мора да буде одличан ђак, као услов да би га волели и поштовали, тешко ће захтеве трансформисати у жеље.
Сигурно да сте имали у прошлости ситуације када је било изазовно задржати добар и професионалан однос. Како сте то решавали?
У тим ситуацијама учитељ мора бити добар психолог. Реакција учитеља на олујну реакцију треба бити мирна, пријатељска, сигурног и мирног тона, без негативних емоција. Треба увек бити спреман слушати и чути. И покушати конструктивно решити проблем – решити тако да обе стране буду задовољне јер су из тога извукле нешто вредно за себе.
Шта су, за вас, особине доброг учитеља?
Добар учитељ је онај који подстиче дететов развој, јача његове добре стране, подстиче дететову машту и креативност, пружа му сигурност, нежност и топлину својим поступцима, али и предвиђа могуће проблеме, помаже детету да се адаптира на нове ситуације и превазиђе тешкоће у свакодневним животним ситуацијама. Добар учитељ треба да буде спреман да чује и занимљива питања али, и, понекад да да креативне одговоре.
Шта очекујете од родитеља својих ђака?
Да саслушају наше мишљење и верују нашем искуству и осећајима, нарочито када се ради о неким мање лепим стварима, али и да ослушкују и да се укључе и буду упућени у свакодневне школске активности своје деце и школе уопште.
Zaista se pitam šta je ovde tako posebno. Takvih prosvjetnih radnika ima mnogo. Radim 30 godina i nikada nisam imala problema u komunikaciji sa roditeljima. I ovih godina kada svi trube kako ima problema u saradnji sa roditeljima, ja sam u čudu. Roditelji mojih ucenika i sada kazu: “ podrzavam to sto radite“ , “ uradite tako jer vjerujem da znate kako treba“ , itd. Nažalost ne gledamo spektar nastavnika pozitivno, nego nam sporadični slučajevi dolaze u prvi plan, umjesto da je obrnuto. Mnogo je još uvijek dobrih prosvjetnih radnika, nego nas neko namjerno urušava.
Сјајне учитељице и колегинице