Sadašnjost nam je izazovna, avanturistička i zabavna jer nam omogućava da svoj život posvetimo budućnosti, kažu Milica Vujsić i Katarina Jevremović. Reč je o dvema učiteljicama iz Kragujevca koje su osvojile srca roditelja svojih đaka, zbog čega su oni javno zatražili od Ministarstva prosvete da rad ove dve predane učiteljice prepozna i nagradi.
Dopis koji su nam, tim povodom, dostavili potpisalo je ukupno 62 roditelja. Da su zadovoljni radom učiteljica svoje dece, malo je reći. Njihov trud su želeli da nagrade tako što će sastaviti i potpisati dopis i poslati ga našoj redakciji, ali i Udruženju “Živojin Mišić”, kako sve što ove učiteljice čine za svoje đake ne bi ostalo neprimećeno.
Nakon toga, poželeli smo da otkrijemo kako su Katarina i Milica uspele da odgovore na jedan od najvećih izazova nastavničkog posla – da uspostave dobru komunikaciju s roditeljima svojih đaka, zasnovanu na poverenju i zajedničkom cilju.
Zato smo ih zamolili da nam odgovore na nekoliko pitanja u nadi da će svojim mladim kolegama, ali i onim iskusnijim nastavnicima pomoći da i sami izgrade bolje odnose sa roditeljima svojih đaka.
Kakav je osećaj imati tako veliku, jednoglasnu podršku roditelja?
Osećaj je fantastičan, jer je to potvrda da ono šta i kako radimo je odlično, jer daje oslonac i postavlja čvrste temelje za detetov svaki naredni korak koji ide ka sveukupnom razvoju njegove ličnosti.
Jedan od najvećih izazova nastavničkog posla svakako je uspostavljanje dobre komunikacija na relaciji roditelj-nastavnik. Kako vam je to pošlo za rukom?
Taj dobar odnos se zasniva na nekim osnovnim vrednostima, a to su: međusobno poštovanje, poverenje. Kada govorimo o komunikaciji i saradnji učitelja i roditelja, koristimo termin partnerstvo. Ono, po našem mišljenju, predstavlja jednu od najvažnijih karika koja povezuje školu i porodicu. Na taj način su roditelj i učitelj, zahvaljujući zajedničkom delovanju, kreatori obrazovne budućnosti deteta.
Prema vašem mišljenju koji je najbolji put da učitelj zadobije poverenje svojih đaka i njihovih roditelja?
Najbitnije je da dete oseća da vredi bez obzira na uspeh u školi i da pad u ocenama ne znači da ne zaslužuje ljubav roditelja i učitelja. Ako je u uverenju da mora da bude odličan đak, kao uslov da bi ga voleli i poštovali, teško će zahteve transformisati u želje.
Sigurno da ste imali u prošlosti situacije kada je bilo izazovno zadržati dobar i profesionalan odnos. Kako ste to rešavali?
U tim situacijama učitelj mora biti dobar psiholog. Reakcija učitelja na olujnu reakciju treba biti mirna, prijateljska, sigurnog i mirnog tona, bez negativnih emocija. Treba uvek biti spreman slušati i čuti. I pokušati konstruktivno rešiti problem – rešiti tako da obe strane budu zadovoljne jer su iz toga izvukle nešto vredno za sebe.
Šta su, za vas, osobine dobrog učitelja?
Dobar učitelj je onaj koji podstiče detetov razvoj, jača njegove dobre strane, podstiče detetovu maštu i kreativnost, pruža mu sigurnost, nežnost i toplinu svojim postupcima, ali i predviđa moguće probleme, pomaže detetu da se adaptira na nove situacije i prevaziđe teškoće u svakodnevnim životnim situacijama. Dobar učitelj treba da bude spreman da čuje i zanimljiva pitanja ali, i, ponekad da da kreativne odgovore.
Šta očekujete od roditelja svojih đaka?
Da saslušaju naše mišljenje i veruju našem iskustvu i osećajima, naročito kada se radi o nekim manje lepim stvarima, ali i da osluškuju i da se uključe i budu upućeni u svakodnevne školske aktivnosti svoje dece i škole uopšte.