Pitanje za vaspitačice: Da li je ovo način na koji bi trebalo da se ophodimo prema deci?

septembar 14, 2015

Ja nisam vaspitačica po zanimanju. Nisam nikad učila pedagogiju, dečju psihologiju, polagala ispite, išla na praksu u vrtić. Ja sam samo mama koja je rodila dvoje dece i koja pokušava da ih u ovom pomalo ludom svetu izvede na pravi put.
11222524_828504393924367_2019434396026191340_nDobro, pročitala sam par tekstova o tome kako reagovati u određenim situacijama, šta kad se dete ponaša ovako ili onako, kako postaviti granice a pružiti ljubav… Ali, kao i svaki roditelj, pravim greške zbog kojih se posle kajem. Ponekad mislim da sam najgora majka na svetu. Ali kad vidim osmeh na licu svog deteta, znam da sam bar nešto dobro uradila.
Moj sin, moje mlađe dete, ima dve i po godine i pre nekoliko nedelja je krenuo u vrtić. Naravno, virusi i druge okolnosti su učinile svoje pa on više nije išao nego što jeste. Ipak, malo nakon polaska u vrtić, on je počeo da muca. Baš da muca. Po 20 puta pokušava da kaže jednu reč. Zabrinuli smo se, počeli to da povezujemo sa stresom zbog polaska u vrtić, ali i sa njegovim drugim manjim zdravstvenim problemima koji su u nama izazvali stres a on to verovatno osetio.
Ali, u vrtić se mora. Baka nas je čuvala do nedavno, sad više ne može, a mama i tata na posao moraju.
Jutros smo ustali, spremili se i krenuli, svi zajedno – starija seka koja se već navikla i obožava vrtić, tata i mama na posao, a on u jasle. Kad smo stigli do vrtića, počela je uobičajena scena – plakanje, vikanje, histerija. Nisam majka koja prezaštićuje svoju decu i znam da to moramo da prođemo. Progutala sam knedlu, ostavila ga vaspitačici čvrsto mu obećavši da ću kad se probudi doći po njega, okrenula se i otišla dok je plač odzvanjao za mnom.
Kad sam izašla, osećala sam se kao najgora majka na svetu. Morala sam da se prišunjam prozoru i da provirim, da vidim da li i dalje plače. Kad sam pogledala, srce mi se još više steglo. Videla sam njega, pognute glave, dok mu vaspitačica besno skida duks, vičući i preteći mu prstom! Ne znam kako sam se suzdržala da ne uđem unutra i ne očitam joj lekciju kakvu će upamtiti!
Zato što sam sigurna da nisu sve vaspitačice ovakve, da je većina drugačija, moram da vas pitam, drage vaspitačice:

Da li je u redu vikati i besno skidati duks detetu koje je uznemireno jer je moralo da se odvoji od tate i mame?
Kad su tužni, nesrećni, uplašeni, kad im treba topla reč, da li je vika pravo rešenje?
Da li je to način na koji bi trebalo da se ophodimo sa decom?
Da li je za te metode discipline potrebno školovanje, seminari i praksa koju svi vi morate da prođete?
Da li sam ja kao majka imala pravo da osetim bes i ljutnju?
Da li moje dete zbog toga muca?
Kako da ja svom sinu sada objasnim da je vrtić lepo mesto kojem treba da se raduje?
I, konačno, kako da sutra okrenem leđa i odem na posao spokojna, znajući da je on u dobrim rukama?

Nije ovo nikakav napad na profesiju vaspitača, koja je divna i časna. Mnogo traži, ali isto tako mnogo daje. Ovo je samo bunt jedne majke zbog vaspitačica koje kaljaju ovu odgovornu profesiju. Ovo je zbog toga što sad ne znam da li mogu da ostavim svoje dete u vrtiću i ne mislim da li neko tamo urla na njega zato što je uplašen i tužan.
Zato što mislim da bi svaka vaspitačica trebalo da zna koliko su tanana osećanja te dece s kojom se neke od njih ophode bez imalo saosećanja. Koliko je to sve za njih novo, strašno i koliko su preplavljeni strahom da mama i tata više neće doći po njih.
Zato vas molim, drage vaspitačice, nemojte vikati na dete kad je uplašeno, kad mu treba mir i topla reč. Viknite ako je bacilo i polomilo igračku, ako udara druga, ako se ponaša nepristojno. A kad je tužan, onda mu pružite ruku, zagrlite ga, razgovarajte s njim. Neka zna da će kod vas naići na utehu kad mu je potrebna i shvatiće da vrtić nije tako strašno mesto.
I ja više neću morati da se vraćam i virim kroz prozor tražeći njegovo preplašeno lice.
Jedna mama iz Beograda
Pročitajte još:

Kako lako umiriti ljutito i nervozno dete

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


26 komentara na "Pitanje za vaspitačice: Da li je ovo način na koji bi trebalo da se ophodimo prema deci?

  1. Mirjana kaže:

    Kao prvo draga mama.u jaslicama rade sestre a ne vaspitaci a ponasanje sigurno nije adekvatno zanimanju.

    1. Nensi kaže:

      A ni ovaj odgovor nije adekvatan tekstu.
      Draga mama, potpuno ste u pravu i nije važno da li je vaspitačica ili sestra, samo čovek.

    2. Sanja kaže:

      Draga Mirjana!Ja sam vaspitačica po struci.U ovom tekstu nije bitno da li je vaspítčica ili medicinska sestra,već da je takvo ponašanje nedopustivo,pogotovo u procesu adaptacije.

  2. Branka Trifunović kaže:

    Želim da autorki ovog teksta pružim podršku i pošaljem nešto saosećanja, razumevanja i ljubavi budući da sam sa svojim dečakom prošla istu muku kada je reč o govoru. Pretpostavljam da ste iščitali sve što se može naći na temu zamuckivanja u ovom uzrastu i srećna sam što mogu da potvrdim ono što literatura i iskustva kažu: proći će, proći će!!

  3. Gordana kaže:

    Draga mama, sasvim je dovoljno to sto ste naveli da je Vase dete pocelo da muca sa prvim danima boravka u jaslicama. Savetujem Vam da obavezno posetite nekog psihologa koji se bavi decom da Vama i Vasem detetu pomogne.
    Gordana ,
    psiholog iz Jagodine
    P.S.
    I moje dete je pruzalo otpor ostajanju u vrticu nekoliko meseci, ali nije poceo da muca. Oko pet minuta posle naseg rastanka on bi se smirio i poceo da se igra.
    Kao sto vidite razlika je velika. Poricajte sa strucnom osobom

  4. Vaspitačicaca kaže:

    Strašno je što se ovakve stvari dešavaju! Meni ovde nekoliko stvari nije jasno-zašto nemate poverenja u medicinske sestre da ih pitate kako se Vaše dete ponaša kada uđe u sobu, nego morate da virite!? Zašto med.sestra skida duks detetu koje je tek ušlo-verovatno zato što je uzrujano, skočila mu je temperatura, a to ste i Vi sami kao majka mogli da primetite. Zašto se ne obratite med.sestrama i psihologu u vrtiću ukoliko sumnjate da dete počinje da muca usled stresa izazvanog adaptacijom, i kako da se dalje postupa u takvom slučaju. Jedino što ja kao vaspitač iz ovoga mogu da zaključim jeste nepoverenje prema med.sestrama koje Vi imate u ovoj situaciji, a to morate prvo rešiti sa sobom a onda redom koji sam gore navela.
    Srdačan pozdrav!

    1. Jela kaže:

      Vaspitačice, zaboraviliste da napišete kome se treba obratiti za to što je vaspitačica ili medicinska sestra pretila prstom detetu, dok mu je zbog uzrujanosti, kako ste naveli, skakala temperatura?

    2. Olja kaže:

      Draga vaspitacice,
      ako je jedino sto Vi iz ovog teksta mozete da zakljucite da mama ima nepoverenje prema medicinskim sestrama, onda ste me kao VASPITAC ostavili bez teksta! Bravo!

      1. Lajla kaže:

        Tacno tako! Vazno da se stite koleginice, a decu od dve i po godine, ko sisa! Roditeljima i deci je i bez ovakvih ispada dovoljnoo tezak polazak, pogotovo u jaslice, jer su deca mala i prvi put se razdvajaju. Mi smo, srecom, imali divne vaspitacice u jaslicama.

  5. tatjana kaže:

    Draga Mirjana kao prvo (kako rekoste) u jaslama rade MEDICINSKE SESTRE VASPITACI I vecini (to potpisujem) je ponasanje I profesionalnost na visokom nivou.Vise neprofesionalizma se vidi upravo medju vaspitacima koji sami sebe uzdizu na presto.
    A Vama majko toplo preporucujem da slobodno kazete vaspitacici da nema potrebe za dodatnom nervozom I ispoljavanjem besa.Iskren I zdrav odnos ce uvek uroditi plodom.Komunikacijaizmedju roditelja I vaspitaca mora biti sto bolja da bi se sto lakse prebrodila adaptacija I kasnije boravak u jaslama I vrticu ostao u najlepsem secanju detetu.Pozdrav I sve najbolje.

  6. Ivana kaže:

    Igrom slucaja znam kako se u Nemackoj deca navikavaju na vrtic. Tamo roditelji sa njima idu dve nedelje na privikavanje. Pa sve nekako lagano dok se dete ne navikne i pocne samo da osaje. Trebalo bi malo da se ugledamo na njih. Kod nas sve mora na silu, normalno je da place, mora tako, nista nece da mu fali, sva deca moraju kroz to da prodju. Pa nije bas tako.
    U potpunosti razumem ovu majku.

  7. Mama kaže:

    Podrška mami , naravno da takve stvari treba i rešavati , a ne samo da se završi na pismu .U svakoj profesiji ima nas koji radimo i znamo da radimo . Pohvale što slušate vaše dete šta vam govori pa nebitno da li je u pitanju plač , mucanje , negodovanje , povlačenje itd……….Gledajte i slušajte vašu decu a pri tom nemojte biti prezaštićen roditelj . Ja sam takođe jedna od majki koja prati svoju decu i nisam prezaštićena . Želim da ih vidim za neko vreme kao mlade ,zdrave odgovorne ljude . Ja sam imala sa učiteljicom problem koja je PREZAŠTIĆENA UČITELJICA . To je izgledalo ovako : kad svi idu na užinu deca iz razreda te učiteljice idu kad većina završi , na odmor veliki ne izlaze , posle zadnjeg časa uvek , ali svaki dan ostaju duže i do 20 minuta i više , a roditeljski traje po dva sata. Upitanju je redovna škola . Na užinu ne idu kad i svi da ih neko negurne , nepadnu i slično ,odmor nemaju da se nepovrede ili im se nešto nedogodi tako da oni decu drugu gledaju kroz prozor . Fizičko nemaju redovno da bi vežbali srpski , matematiku ili su svi kažnjeni zbog dva ili tri deteta koja su se međusobno posvađala itd. Roditeljski dva sata ne znam ni šta bih vam tu tek napisala .To je prvi put da se susrećem sa ovim problemom jer smo imali fantastične vaspitačice ,mislim na oba deteta na sve četiri vaspiotačice , imali smo sjajnog , savršenog učitelja koji je za svaku pohvalu . Kako sam rešila problem . Imali smo vanredni roditeljski na temu ” POSPANA DECA ZA VREME ČASA ” da dobro ste pročitali. Roditeljski je kasnio 25 min. tad sam pitala učiteljicu da li sam dobro pročitala kad je roditeljski ? odgovor je bio ko nema vremena da čeka može da ide što sam ja i uradila , rekla sam da nije problem i izašla napolje . Onda je učiteljica zamnom i za prosvetnog radnika nimalo pedagoški se nije ponela između ostalog rečeno mi je da to nisam smela da uradim i da je ona uvređena , nimalo prijatnim tonom . Sutra sam otišla kod direktora i ukazala na problem , nisam tražila ništa što druga deca nemaju u toj školi ,niti je meni neko činio uslugu ili izlazio u susret . Neočekivano direktor je veoma odgovorno to prihvatio i naravno potvrdio da sve to je nedopustivo . Utim je usledila anonimna anketa za roditelje . Bila je naravno sa trik pitanjima ” DA LI SMATRATE DA VAŠE DETE TREBA DA OSTANE POSLE ZADNJEG ČASA , AKO ZA TO IMA POTREBE “??? . Odgovori ponuđeni – smatram , ne smatram .Ja sam precrtala oba odgovora i napisala PONEKAD !! i tako dalje , ostavila sam komentar da anketu preurede i urede da bi na istu imali uvid ! i naravno ja sam se potpisala na moj ankentni listić , nemam potrebu da budem anonimna neradim ništa loše . Onda od prosvetnog radnika usledi odgovor koji pošalje po mom detetu u veću kovertu . Ne ni to me nije zaustavilo , uredno sam joj odgovorila i lično odnela , a direktoru škole dostavila njene i moje razmene pisama . Problem je rešen ,deca su imala veliki odmor rekla bih prvi put u četvrtom . Sreća nepitajte , ali na moje pitanje mom detetu ” KAKO STE ZNALI KAD TREBA DA UĐETE UNUTRA , POSLE KOG ZVONA ? ” odgovor “rekla je učiteljica da će nas zvati ” . Decu treba da osposobljavamo i osamostaljujemo , zar ne ? Neželim nikog da uvredim ali prava dete u školi je da ima odmor , da ide na užinu , da imaju redovno fizičko , a sa decom kojom se ima problem reši sa tom decom . Nije imao nikakve posledice ,a naglasila sam i direktoru i učiteljici da se nadam da dete neće trpeti posledice . U rad učiteljice nisam i ne bih ulazila , svako predaje na način na koji misli da je potreban deci , ono što nij euredu da kontrolni ili pismeni rade po dva časa , tako da anegdota od pre neki dan sad kad su peti jedan od učenika je rekao nastavnici matematike na inicijalnom testu , tačnije pitao ” KOLIKO ČASA RADIMO TEST? ” .Mom detetu sam skrenula pažnju na to da učiteljicu i dalje mora da poštuje i sluša za vreme časa i nema izmišljanja da je nešto rekla a da to nije tačno . Smatram da je deci danas dato malo više slobode u školi nego što bi trebalo ali i ovakvo ponašanje je ipak nedopustivo . Dete nije problematično i prosek je 5 , 00 do četvrtog . Pozdrav svima i rešavajmo problem ,a ne samo da pričamo o njima ! Srdačan pozdrav !

  8. Petar kaže:

    Mislim da se zakon promenio, ni roditelji ne smeju da se deru i tako ponasaju. Treba je tuziti, traziti da dobije otkaz bez prava zaposlenja u struci zarad buducih narastaja. Prolazim kroz privikavanje na vrtic kao otac i za tako nesto bi napravio velike probleme.

  9. Vaspitacica kaže:

    Samo da vam docaram jedan septembarski dan u vrticu, u jaslicama. Svako dijete place (sto je normalno)svi traze isto! RODITELJE! A od placa: kaslju, sline, precenjuju se, guse se, povracaju, Vaspitaci I medicinske sestre ne mogu svakoga da drze na krilo I da ljube I grle da bi se brze adaptiralo! trebalo bi im po 20 pari koljena I ruku! Ako je vasp.ili med.sestra priprijetila prstom ne treba je xbog toga stavljati na stub srama! Najgori su za svoju djecu oni roditelji koji se najvise zale na vasp.obraz.sistem! Cast izuzecima! Iz dugogod.iskustva pricam.A to sto ste vi gledali kroz prozor- necuveno, to je odraz vase kulture, draga, zabrinuta mama! Mucanje je povezano sa stresom zbog vrtica sigurno, a naglasite drugi put da se na vase dijete ne dize prst ni ton! Pa trk na prozor da vidite je li se adaptiralo!

    1. ana kaže:

      Draga „vaspitačice”,
      Molim vas da se tako ne predstavljate, jer time ružite divnu profesiju. Da viče i preti prstom može svako, i bez dva razreda osnovne. Ali da umiri dete toplom rečju, ili, ako već to ne ume, da bar ne preti uznemirenom detetu prstom i ponaša se besno, to bi trebalo da može pravi vaspitač.
      To što je majka virila je odraz njene brige i želje da koliko može vidi kako joj se dete adaptira. Da je otišla ne osvrnuvši se, kakva bi to majka bila? Od kamena?
      Septembar strašni koji pominjete je deo VAŠEG posla i kao što u svakom poslu postoje teži periodi, ovo je vaš. To je period izazova sa kojim se pravi vaspitač sigurno ne bori vikom, pretnjama i agresijom jer mu za to nikakva pedagogija ne treba.
      A poverenje, draga gospođo, morate od roditelja steći, a ne tražiti da ga dobijete na lepe oči. Sa ovakvim stavom niste na dobrom putu.
      Žao mi je dece koja se u vašoj grupi adaptiraju na vrtić…

      1. Petar kaže:

        Potpuno podrzavam.

      2. Zabrinuta mama kaže:

        potpuno podrzavam vas odgovor na pitanje

    2. Danica kaže:

      Jao sad sam se bas iznervirala….pa polomila bi joj taj prst!Nisam majks,ali sam prolazila skoro pored vrtica..gde se cuje kako dete unutra vristi zacenjuje se,a vaspitacica stoji na prozoru i pusi! I dere se na dete da prekine vise !!!!strasno! Malo mi je falilo da ja udjem unutra pa da joj pokazem! Nisu sve iste,naravno,ali za pojedine mi uopste nije jasno zadto su izabrale tu profesiju!!!

    3. Ljiljana kaže:

      ” VASPITAČICE”, mogu samo da kažem da vrtić nije mesto na kom bi ste trebali raditi. Sram Vas bilo!!!!!

    4. ena kaže:

      Istina je da kada place njih petoro, dvoje se ljuljaju na stolici, neko nece da jede, da kao vaspitac ides oko njih svih, ali to zaista nije moguce fizicki u grupu gde je 20, a da ne govorim o broju 40. Ne opravdavam, ali kao roditelj, svako je to uradio makar jednom. Ko prizna pola mu se prasta.

    5. Eh kaže:

      Bravo ! Pitanje je i da li je zena vikala, da li se to cuje kroz prozor ?? To mozda tako izgleda zabrinutoj mami . A da li bi vise voleli da je dete ostavila samo da place u duksu po ovoj vrucini?

  10. Ira kaže:

    Dragi ljudi, ja sam takodje vaspitacica i apsolutno razumem mamu koja je napisala clanak o svom detetu i situaciji u vrticu.
    Kada dete bilo kog uzrasta pocinje adaptaciju u vrticu, bilo bi pozeljno da bar jedan roditelj ostane sa svojim detetom bar sat ili dva u vrticu. Na taj nacin pokazujemo detetu da je dete ovde sigurno, da moze da se igra i da uci kroz igru. Takodje vaspitacica i roditelj bi trebali da imaju komunikaciju medjusobno da bi dete uvidelo da I njegova mama prica sa vaspitacicom, sto znaci da dete moze da uvidi da ako mama prica sa njom, onda znaci da mogu i ja(dete). Takvim pristupom se stvara medjusobno poverenje izmedju roditelja, deteta i vaspitaca. A to je osnov da bi svi imali srecan pocetak. Takodje, svaki vaspitac mora da ima zavrsenu pedagosku skolu. Mi kao vaspitaci treba da ucinimo sve sto je u nasoj moci da detetu bude prijatno u vrticu. Zato smo i isle u skolu da bi znale kako da pristupimo deci I roditeljima u raznim situacijama. Naravno, vikanje na decu ne dolazi u obzir. Dete je vec svakako pod stresom zbog toga sto se odvaja od roditelja I zbog toga sto dolazi u jednu nepoznatu atmosferu, gde je sve drugacije od onoga sto dete poznaje…pocevsi od nepoznatih ljudi, do drugacijih mirisa I boja na zidovima. Da sve to utice na dete. Ja ne kazem da dete koje place I koje je uznemireno ne stvara dodatni stres vaspitacu, ali vaspitac nesme da zaboravi da je ona/on odrasla osoba koja moze da kontrolise svoja osecanja, a dete je dete I mi treba da mu pomognemo da nauci I da shvati svoja osecanja. Jer biti tuzan I imati bilo koje osecanje nije pogresno. Vaspitac treba da ima razne metode kako da pristupi detetu i kako da odvajanje od roditelja ublazi koliko God je to moguce. Ako je dete mladje odvedite dete do prozora nema mase mami ili tati, a pri tome mu recite da ce mama da se vrati kasnije. Nadam se da ce dete prestati da muca uskoro. To na zalost moze da potraje, ali naravno moze I da prodje. Takodje, vrlo je bitno spustiti se fizicki na detetov nivo, da se dete ne bi osecalo kao da ga neko nadgleda u vojsci, nego da dete shvati iz vaseg fizickog gesta da ste ravnopravni sa njim/njom. Kada su deca uplasena i uzrujana najbolje je pokusati im odvuci paznju igrom ili pesmicom ili kada su starija deca u pitanju onda probati razgovarati. Na kraju deca su buducnost ove zemlje. Razmislite malo o tome! Vrtic treba da bude kao jedna velika porodica koja ce da pruzi podrsku porodici koja tu dolazi I vrtic treba da bude mesto gde ce deca da uce kroz igru I gde ce biti srecna!

    1. Ana kaže:

      Baš bih volela da moje dete bude u vašoj grupi. Od reči do reči govorite onako kako bi svaki vaspitač trebalo da govori i razmišlja!

      1. Ira kaže:

        Hvala, da mislim da svako moze jos bolje! Drago mi je sto ima jos super ljudi I vaspitaca medju nama. I apsolutno se sleaze sa vasim tekstom kao odgovorom na septembarsku krizu u vrticima.

  11. Dragana kaže:

    I ja sam vaspitacica po struci,a i roditelj takodje. Shvatam vasu zabrinutost majko. Moje misljenje je da treba da razgovarate sa med.sestrom koja cuva Vase dete. Iskreno i direktno,ovako kao sto ste ovde napisali. Zasto ne? Pa valjda Vam je dete najvaznije na svetu,a i ne radite nista lose…..samo saradjujute….. Septembra je u vrticu cudo,i to je jasno. A to kako je nama tamo mi najbolje znamo. Ali… to nije razlog za takvo ponasanje,a i Vi nemate razloga da cutite. Pozdrav

  12. otac kaže:

    I ja sam imao tu srecu da upadnemo kod ovakve vaspitacice.dok ste tu one sve super.kad zatvore vrata rade sta hoce.ja sam nasu vaspitacicu odmah promenio posle slicnog incidenta.oguglale su one na detetov plac,nije ih mnogo briga,gledaju dete kao kuce.svaka cast pojedinima Ali nema ih puno

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama