Već godinama radim sa decom, tinejdžerima koji se leče od različitih bolesti zavisnosti. Jednog dana sam im postavila jedno, jednostavno pitanje: „Koliko vas se nekad našlo u situaciji kada se nisu osećali prijatno i kada se od vas očekivalo da nešto uradite, a niste znali kako da to izbegnete?”
Svi su podigli ruku. SVI.
Negde, mogu to i da razumem. Kad se nađete u društvu buntovnih tinejdžera, najpopularnijih u školi, koji krišom pale cigaretu u školskom toaletu i pružaju vam da povučete dim, to je veoma teško odbiti, ma koliko želeli. Ko sme da rizikuje da ga odbace, maltertiraju, rugaju mu se? Ko sme da kaže – Ne, ja to ne želim?
Naravno da bi to trebalo da bude odgovor, ali ako samo za trenutak uspete da se vratite u svoje tinejdžerske dane, znaćete koliko je to teško.
Plan „X”
Baš iz tih razloga, u mojoj porodici sada postoji nešto što zovemo Plan „X”. Ovaj jednostavan, ali moćan trik je nešto što naša deca imaju pravo da iskoriste uvek kad požele. Evo kako funkcioniše.
Recimo da moje najmlađe dete, Deni, ode na žurku. Ako se u nekom trenutku nađe u situaciji koja mu ne prija, ave što treba da uradi jeste da pošalje poruku sa tekstom „X” bilo kome od nas (mami, tati, sestri). Onaj ko primi poruku ima veoma jednostavan zadatak. Treba što pre da ga pozove. Kad se Deni javi, treba da mu kaže sledeće:
“Halo?”
“Deni, nešto se dogodilo i moramo odmah da dođemo po tebe.”
“Šta je bilo?”
“Reći ću ti kad stignem. Budi spreman za pet minuta, krenuo sam po tebe.”
Deni tada govori prijateljima da se nešto desilo kod kuće, da su krenuli po njega i mora da napusti žurku.
Ukratko – Deni uvek ima izlaz. A opet, nema pritiska niti straha da će biti izložen podsmehu od strane društva. Može da se zaštiti i istovremeno nastavi da „pliva”.
Ovaj trik jedna je od najboljih stvari koju smo smislili i Deniju pruža osećaj sigurnosti.
Ali, treba da znate – plan „X” ima jednu, uslovno rečeno, manu. Kada odemo po njega, Deni može i ne mora da nam kaže šta se tamo dešavalo. Nema pritisaka, nema osude, nema grdnji. Sve je na njemu. Naime, uz plan „X” ide i dogovor da mu nećemo postavljati nikakva pitanja (pa i ako je mesto na kojem smo ga pokupili 20 kilometara dalje od onog gde smo ga odvezli). Ovo će nekim roditeljima biti teško da ispune, ali izgradnja poverenja u odnosu roditelj-dete nije posao koji se završava preko noći.
(Izuzetak od pravila je ako je on ili neko od njegovih prijatelja u životnoj opasnosti. To ne sme da prećuti.)
Predlažem da uvedete pravilo korišćenja plana „X” u svoj dom. Deca će vam biti zahvalna i uz to, uvek će znati da ne moraju da urade nešto što se kosi s njihovim vaspitanjem, načelima, željama, samo zato što je to „kul”. Zato i jeste važno da ih ne primoravate da vam ispričaju šta se desilo. Ako budu morali da biraju između neprijatnog susreta s vama i toga da ostanu s društvom koje ih navodi na nešto loše, ne želite da znate šta će odabrati. I, upamtite, nikad ne znate koliko je tanka linija između toga da dete do punoletstva provodi s vama vreme smejući se za večerom i toga da završi u nekom centru za odvikavanje…
Ideja: BertFulks
Priredila: A. C.