Povećanjem zarada od 10 odsto od 1. januara ne rešavaju se dugogodišnji problemi u prosveti – tvrde sindikati. Ne samo da je, kako kažu, taj novac odavno pojela inflacija, već dodaju da sistem za obračunavanje plata sve manje vrednuje njihov rad.
„Od povećanja tu nema nikakve priče. Reč je o tome da je naša kupovna moć negde 40-50 odsto niža nego pre dve godine. Mi smo svi preživeli tu hiperinflaciju, možemo ići i sa korpom punom novca, ali, ako ta korpa meni ne može da obezbedi iole dostojanstven život, procenti ne mogu da me fasciniraju“, kaže za N1 Vesna Vojvodić Mitrović iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.
A ovako izgledaju procenti kada se prevedu u osnovne plate za januar.
Uvećana osnovica od oko 5.000 dinara množi se sa koeficijentom koji iznosi:
– 17,3 za nastavnike sa VII stepenom stručne spreme – to znači novu platu od 86.600 dinara.
– 9,3 za pomoćno osoblje – njihova plate će biti 46.500 dinara.
Dok im vlada nije gotovo duplirala koeficijent, tetkice i domari nisu dobacivali ni do minimalca.
„U ovom slučaju treba da se držimo toga da odnosi plata između zaposlenih u obrazovanju budu slični kao što su u drugim državama. Da plate budu veće za nastavno osoblje nego što su sada, u odnosu na plate pomoćnog osoblja. Ali, plate pomoćnog osoblja treba da budu na nivou iznad minimalca. A da bi se postiglo ovo što sam rekao, nema drugog rešenja nego da se povećaju ukupna sredstva za obrazovanje“, govori ekonomista Milojko Arsić.