Повећањем зарада од 10 одсто од 1. јануара не решавају се дугогодишњи проблеми у просвети – тврде синдикати. Не само да је, како кажу, тај новац одавно појела инфлација, већ додају да систем за обрачунавање плата све мање вреднује њихов рад.
„Од повећања ту нема никакве приче. Реч је о томе да је наша куповна моћ негде 40-50 одсто нижа него пре две године. Ми смо сви преживели ту хиперинфлацију, можемо ићи и са корпом пуном новца, али, ако та корпа мени не може да обезбеди иоле достојанствен живот, проценти не могу да ме фасцинирају“, каже за Н1 Весна Војводић Митровић из Уједињених гранских синдиката „Независност“.
А овако изгледају проценти када се преведу у основне плате за јануар.
Увећана основица од око 5.000 динара множи се са коефицијентом који износи:
– 17,3 за наставнике са VII степеном стручне спреме – то значи нову плату од 86.600 динара.
– 9,3 за помоћно особље – њихова плате ће бити 46.500 динара.
Док им влада није готово дуплирала коефицијент, теткице и домари нису добацивали ни до минималца.
„У овом случају треба да се држимо тога да односи плата између запослених у образовању буду слични као што су у другим државама. Да плате буду веће за наставно особље него што су сада, у односу на плате помоћног особља. Али, плате помоћног особља треба да буду на нивоу изнад минималца. А да би се постигло ово што сам рекао, нема другог решења него да се повећају укупна средства за образовање“, говори економиста Милојко Арсић.