Ако направите мини-анкету са десетак наставника и поставите им питање шта је највећи проблем с којим се у настави суочавају, многи од њих (чак већина) ће одговорити да је то недостатак пажње и концентрације код ђака. Колико год се трудили да лекцију припреме до танчина, понекад је наставни план просто такав да не даје много могућности да се час учини интерсантним. Ипак, много чешће је проблем у томе што деца немају навику да било кога пажљиво слушају, па је наставницима, да би задобили и задржали њихову пажњу на ономе што предају, често потребно много труда, маште, довитљивости, припреме.
О томе зашто је деци тешко да се на часу концентришу на оно што наставник говори смо писали и раније – једноставно, њихови мозгови навикли су на много снажније надражаје од оних које добијају на часовима. Након много сати проведених у виртуелној стварности, обрада информација у учионици постаје све тежи изазов за нашу децу, јер њихов мозак се навикао на висок ниво стимулације који пружају видео игре. Немогућност да обраде ниже нивое стимулације, какви се добијају у школи, оставља децу неснађеним у академским изазовима.
И опет се враћамо на то како околности у којима живимо настванички позив чине све тежим. Ипак, ништа није немогуће, па ни задобити пажњу ученика на часу традиционалним методама. Да бисте то успели, потребно је да час не буде монолог, већ да се створи атмосфера где ће ђаци осетити слободу да поставе питања, дају своје мишљење на задату тему, испричају неко лично искуство.
Али, како их у томе подстаћи? Управо овом темом бави се књига „Како постављати питања”, аутора Сали Гоџину и Џени Вилсон.
Књига одговара на многа питања, од тога зашто је постављање питања важно, како успешно повести расправу на часу и навести ученике да слободно постављају питања, каквим се питањима подстиче дубље размишљање, како подстаћи креативно размишљање, како охрабрити ученике да „ризикују” и поставе питање без страха. Ту су и бројни примери, шеме, идеје за вођење успешне дискусије на часу. Речју, одлична литература за амбициозније наставнике и оне којима није важно да лекцију само испричају, већ да о њој дискутују, чују другачије ставове, идеје, подстакну децу на размишљање.
Добар савезник ове књиге је приручник Грејама Фостера „Успешне презентације”, који није намењен искључиво наставницима. Али, с обзиром на то да се посао наставника заправо своди на презентовање лекција, свака помоћ у том смислу је добродошла. Првенствено због тога што наставници пред собом имају најкомпликованију публику – децу. Да бисте њихову пажњу придобили, кључно је на почетку часа направити добар увод у лекцију – нешто необично, изненађујуће. Нешто што не очекују. Ова књига доноси неколико важних савета који се тичу управо увода у предавање, али и закључка. Честа недоумица наставника је и како дозирати хумор на часу тако да ученицима то буде духовито и занимљиво, а да се ипак одржи извесна дистанца која мора да постоји. На ово, и још много других питања одговара приручник „Успешне презентације”– какав треба да буде говор тела, боја гласа, када правити паузе а шта нагласити, само су нека од питања на која можда нисте обратили пажњу али која у склопу предавања могу бити и те како значајна.
Ми поклањамо по један примерак од сваке књиге који очекују два најбржа читаоца који нам пошаљу два коментара на овај текст, одмах испод (не на ФБ), са називом књиге коју желе и пуним именом и презименом. У форми је потребно да попуните и поље за имејл адресу. Прва два коментара са израженом жељом за сваку књигу, добиће награду (први који затражи једну и први који затражи другу књигу).