Ako napravite mini-anketu sa desetak nastavnika i postavite im pitanje šta je najveći problem s kojim se u nastavi suočavaju, mnogi od njih (čak većina) će odgovoriti da je to nedostatak pažnje i koncentracije kod đaka. Koliko god se trudili da lekciju pripreme do tančina, ponekad je nastavni plan prosto takav da ne daje mnogo mogućnosti da se čas učini intersantnim. Ipak, mnogo češće je problem u tome što deca nemaju naviku da bilo koga pažljivo slušaju, pa je nastavnicima, da bi zadobili i zadržali njihovu pažnju na onome što predaju, često potrebno mnogo truda, mašte, dovitljivosti, pripreme.
O tome zašto je deci teško da se na času koncentrišu na ono što nastavnik govori smo pisali i ranije – jednostavno, njihovi mozgovi navikli su na mnogo snažnije nadražaje od onih koje dobijaju na časovima. Nakon mnogo sati provedenih u virtuelnoj stvarnosti, obrada informacija u učionici postaje sve teži izazov za našu decu, jer njihov mozak se navikao na visok nivo stimulacije koji pružaju video igre. Nemogućnost da obrade niže nivoe stimulacije, kakvi se dobijaju u školi, ostavlja decu nesnađenim u akademskim izazovima.
I opet se vraćamo na to kako okolnosti u kojima živimo nastvanički poziv čine sve težim. Ipak, ništa nije nemoguće, pa ni zadobiti pažnju učenika na času tradicionalnim metodama. Da biste to uspeli, potrebno je da čas ne bude monolog, već da se stvori atmosfera gde će đaci osetiti slobodu da postave pitanja, daju svoje mišljenje na zadatu temu, ispričaju neko lično iskustvo.
Ali, kako ih u tome podstaći? Upravo ovom temom bavi se knjiga „Kako postavljati pitanja”, autora Sali Godžinu i Dženi Vilson.
Knjiga odgovara na mnoga pitanja, od toga zašto je postavljanje pitanja važno, kako uspešno povesti raspravu na času i navesti učenike da slobodno postavljaju pitanja, kakvim se pitanjima podstiče dublje razmišljanje, kako podstaći kreativno razmišljanje, kako ohrabriti učenike da „rizikuju” i postave pitanje bez straha. Tu su i brojni primeri, šeme, ideje za vođenje uspešne diskusije na času. Rečju, odlična literatura za ambicioznije nastavnike i one kojima nije važno da lekciju samo ispričaju, već da o njoj diskutuju, čuju drugačije stavove, ideje, podstaknu decu na razmišljanje.
Dobar saveznik ove knjige je priručnik Grejama Fostera „Uspešne prezentacije”, koji nije namenjen isključivo nastavnicima. Ali, s obzirom na to da se posao nastavnika zapravo svodi na prezentovanje lekcija, svaka pomoć u tom smislu je dobrodošla. Prvenstveno zbog toga što nastavnici pred sobom imaju najkomplikovaniju publiku – decu. Da biste njihovu pažnju pridobili, ključno je na početku časa napraviti dobar uvod u lekciju – nešto neobično, iznenađujuće. Nešto što ne očekuju. Ova knjiga donosi nekoliko važnih saveta koji se tiču upravo uvoda u predavanje, ali i zaključka. Česta nedoumica nastavnika je i kako dozirati humor na času tako da učenicima to bude duhovito i zanimljivo, a da se ipak održi izvesna distanca koja mora da postoji. Na ovo, i još mnogo drugih pitanja odgovara priručnik „Uspešne prezentacije”– kakav treba da bude govor tela, boja glasa, kada praviti pauze a šta naglasiti, samo su neka od pitanja na koja možda niste obratili pažnju ali koja u sklopu predavanja mogu biti i te kako značajna.
Mi poklanjamo po jedan primerak od svake knjige koji očekuju dva najbrža čitaoca koji nam pošalju dva komentara na ovaj tekst, odmah ispod (ne na FB), sa nazivom knjige koju žele i punim imenom i prezimenom. U formi je potrebno da popunite i polje za imejl adresu. Prva dva komentara sa izraženom željom za svaku knjigu, dobiće nagradu (prvi koji zatraži jednu i prvi koji zatraži drugu knjigu).