Polazak u prvi razred predstavlja veliku promenu i za dete i za roditelje. Jedan od najvećih strahova jeste kako će se dete “uklopiti”.
Individualne razlike među decom su velike. Oni koji su ekstrovertni i pokazuju veću potrebu za socijalnim odnosima neće ni imati teškoća u uspostavljanju novih odnosa sa vršnjacima, niti će tražiti vašu podršku. Za razliku od njih, introvertna, deca povučenija u sebe, u školi će imati poteškoća u uspostavljanju prvih socijalnih odnosa. Čak i ukoliko poznaju izvestan broj dece iz vrtića sa kojima će biti u odeljenju, oni će osećati dozu nelagodnosti pred nepoznatom većinom.
Postoji nekoliko osnovnih faza uspostavljanja socijalnih odnosa među decom. One se međusobno preklapaju, to jest ne nadovezuju jedna na drugu što ih čini, na prvi pogled, komplikovanim za razumevanje.
Međutim, vi kao roditelj, ne morate da čekate dolaske i prolaske različitih faza. Radije pokušajte da pomognete detetu da se opusti u socijalnim kontaktima i nauči da svoje drugarske odnose i stvara i neguje. Kako?
-“Mogu li…”, “Hajde da…” Predstavite detetu moć malih ali “čarobnih reči” za upoznavanje i poziva na igru. Odnosno, ako vaše dete uspe da izgovori: “Hajde da se zajedno igramo…”, ili “Mogu li da se pridružim?” – već je načinilo krupan korak kako u razvijanju sopstvenog samopouzdanja, tako i u formiranju budućih drugarskih odnosa.
Drug iz klupe
Razgovarajte sa svojim detetom o njegovom drugu iz klupe jer će prvi bliži kontakt vaše dete uspostaviti upravo sa njim. Njihova interakcija tokom časa ne mora biti obležena nekim posebnim događajima, ali će biti kontinuirana, svakodnevna. Za vas je važno da znate o kakvom se detetu radi. Odnosno, da li je pričljivo ili ne, da li je nemirno ili ne, da li ga učiteljica često opominje. Na osnovu ovih jednostavnih pitanja dobićete i osnovne informacije.
Strah od odbijanja. Pokažite razumevanje za otpor koji dete ima kada treba da se uključi u neko novo društvo. Ni vama, kao odrasloj osobi to nije lak zadatak, pa sigurno ne može biti ni za vaše dete koje ima nekoliko decenija manje iskustva u uspostavljanju socijalnih odnosa. Strah od odbijanja je prirodan, uobičajen. Može biti podsticajan i motivacioni ali u nižem školskom uzrastu uglavnom se manifestuje kao preterano emotivna reakcija nad najmanjim sitnicama u komunikaciji.
Rođendani. Kada tokom prvog razreda uslede pozivi za rođendane, pobrinite se da svoje dete i odvedete tamo gde je pozvano. To je jedan od malobrojnih načina za uspostavljanje odnosa i van škole, a u opuštenom okruženju očekivano je da će se i vaše dete lakše snalaziti sa vršnjacima. Takođe, podstičite ga da na svoj rođendan pozove (ukoliko ste u mogućnosti) svu decu iz odeljenja. Naime, bez ozbira što se sa nekima od njih jedva poznaje, njihovo isključivanje iz kruga pozvanih dodatno će ga udaljiti od te dece.
Razgovor. Pokušajte što više da budete upoznati sa socijalnom klimom u odeljenju vašeg deteta. Pitajte ga šta radi tokom velikih i malih odmora, sa kime se najradije igra, da li misli da se u odeljenju neko već izdvojio po popularnosti i zašto.
Usmerenje. Kada od deteta čujete nešto što vam zagolica pažnju ili vam se učini neprimereno, pre nego što odlučite da “uzmete stvar u svoje ruke”, razmislite da li je rešavanje tog problema dostupno i vašem detetu. Ono će steći dodatno samopouzdanje ali i bolji status u svojoj grupi ukoliko uspe da neki konflikt reši samostalno. Sa druge strane, ako i za najmanju sitnicu zove mamu u pomoć (ili vi dotrčite sami), rizikujete da vaše dete uskoro postane predmet podsmeha. Zato, usmerite ga da bude uporno i odlučno u rešavanju svojih sukoba i konflikta sa vršnjacima. Samo u izuzetnim slučajevima (psihičko ili fizičko maltretiranje) razgovarajte sa učiteljicom, a ukoliko to ne promeni njegov položaj, u zavisnosti od situacije i sa pedagogom ili psihologom škole, kao i sa roditeljima deteta koje vidite kao glavni uzrok problema.
Izbor. Vaše dete ima pravo na sopstveni izbor kada je u pitanju njegovo društvo. Odnosno, to što ste vi prijatelj sa roditeljima nekog deteta iz istog odeljenja u koje ide i vaše dete, ne treba da bude obaveza i za decu da budu prijatelji. Dozvolite svom detetu da izgrađuje svoje lične odnose sa onima koje samostalno odabere. Vaše “uplitanje” u njegov izbor dozvoljeno je samo ukoliko postoje negativni efekti određenog druženja.
Ponašanje, a ne osoba. Ukoliko smatrate da neko dete nije odgovarajuće društvo za vaše, razmislite, komentarišite i procenite uticaj koji to dete ima na vaše. Odnosno, kritikujte određeno ponašanje, a ne određeno dete. Što je vaše dete starije, verovatno je da će vaš upliv u njegov život, pa i u njegove prijatelje, biti manji. U tom smislu, može se napraviti lista dobrih i loših razloga da budete protiv njegovih prijatelja. Tako, dobri razlozi mogu da budu: novi drug-drugarica inicira nestašluke, suviše je dominantan u odnosu na vaše dete… A nedovoljno dobri, tj. loši razlozi da budete protiv nekog druga su: izgleda uvek neuredno, nije dobar đak, roditelji su mu razvedeni…
Upornost. Ukoliko deca iz odeljenja odbijaju da se druže sa vašim detetom, suzdržite se od komentara i saveta kao što su:“Šta će ti oni? Naći ćeš bolje…” Ako nekolicina ili grupa dece izbegava ili direktno odbija druženje sa vašim detetom – oni za to imaju neke svoje razloge. Ukoliko dete ne zna koji su to razlozi, predložite mu da razgovara sa njima ili da na neki drugi način sazna o čemu je reč. Ukoliko zna razlog – neophodno je da taj isti razlog znate i vi. Pokušajte da zajednički uložite napor i otkrijte uzroke njihovog odbijanja.
Roditelji, a ne prijatelji. Nikada nemojte pokušavati da svoju roditeljsku ulogu zamenite prijateljskom. Rečenice kao što su: “Takve prijatelje kao što su roditelji nikada nećeš naći”, nisu opravdane. Dete treba da ima svoje prijatelje među svojim vršnjacima i drugim osobama iz svog okruženja. Porodično okruženje, međutim, nezamenljivo je, neuporedivo je sa bilo kojim drugim, baš kao i uloga koju u njegovom životu treba da imaju roditelji. Optimalno je da vi negujete prijateljske odnose sa detetom, zasnovane na međusobnom poveravanju, razumevanju, poštovanju. Ipak, nikada nemojte zaboraviti ni vi ni dete, da ste vi roditelj, a ono dete. Određena hijerarhija je važna i za vas i za njega.
Lično iskustvo
Podelite sa detetom vaša lična iskustva u građenju i negovanju prijateljskih odnosa. Navedite kao primere osobe koje i vaše dete poznaje. Opišite mu neki događaj iz svoje prošlosti, konflikt, sukob i kako ste pronašli način da ga prevaziđete. Naime, zahvaljujući tome što se građenje prijateljskih relacija gradi i neguje, deca tek treba da nauče da je sastavni deo ovih odnosa ne samo harnominija, već i međusobni sukobi, konflikti, svađe, pa i pomirenja. Jedan od načina da to nauče jeste upravo iz iskustva onih koji su im najbliži.
Drugari i prijatelji
Vaše dete će vremenom početi da formira odnose gradacije za svoje vršnjake. U predškolskom uzrastu svi su oni “drugari”, ali u školskom postaju prijatelji. U periodu puberteta ali i ranije, počeće pojedinu decu da oslovljava kao “ortake”, ili čak “braću”. Ovi izrazi su najčešće deo svakodnevnog žargona i ne moraju da upućuju na izraženu međusobnu bliskost. Ipak, s obzirom da vaše dete ne oslovljava baš sve svoje drugare tim izrazima, “braća” postaju oni koji su mu bliskiji i sa kojima ima neka zajednička, zanimljiva iskustva.
Jelena Holcer, pedagog
Preuzeto: yumama.com