Od 2010/2011. godine drastično se smanjio broj učenika u Srbiji; Prošle školske godine 97 seoskih škola radilo zbog samo jednog đaka
ŠKOLE će od prvog septembra imati 800 odeljenja manje, procenjuju sindikati. Broj dece smanjuje se iz godine u godinu, pa je od školske 2010/2011. do 2016/2017. godine broj osnovaca, prema podacima Zavoda za statistiku, smanjen za 34.346. To znači da su nestale 34 velike škole.
Sela odavno pusta, a i varošice sve praznije doveli su do toga da oko 800 škola, tačnije izdvojenih odeljenja, ima manje od deset đaka. Godinu ranije bilo ih je hiljadu, pa se 200 ugasilo. Isto se očekuje i ovog septembra, a precizni podaci znaće se tek kada školska godina počne.
Prošle školske godine čak 97 seoskih škola radilo je zbog samo jednog đaka. Toliko ih je imalo popunjenu samo jednu klupu – sa dvoje učenika. Manje đaka znači manje odeljenja, a to i manje posla za nastavnike i više tehnoloških viškova. Među njima su najbrojniji upravo učitelji, među kojima je, prema prvim podacima liste tehnoloških viškova, čak 86 ostalo bez časova i odeljenja.
Prema podacima Zavoda za statistiku, školske 2000/2001. godine od prvog do osmog razreda u Srbiji bilo je 711.954 učenika, u školskoj 2010/2011. bilo ih je 578.978, dok su prošlu školsku godinu upisala 544.632 učenika. Pre šest godina, prvaka je bilo 74.759, a prošle godine bilo ih je svega 66.524. Dramatična demografska slika, dakle, najočiglednije se vidi u praznim školskim klupama.
– Nažalost, ne možemo da utičemo na demografsku sliku. Svi bismo voleli da su škole pune dece, ali realnost je drugačija. Zbog toga ima sve manje učenika – kaže za „Novosti“ Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete.
Osim broja učenika, na broj smanjenja odeljenja i povećanje tehnoloških viškova uticala je i primena Stručnog uputstva o formiranju odeljenja. U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da se broj tehnoloških viškova u odnosu na kraj prošle školske godine povećao za 2.191 i da je velikim delom za tu situaciju krivo pomenuto uputstvo. U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da nije reč ni o kakvom novom dokumentu, već o „papiru“ koji je usvojen još pre četiri godine i trebalo bi da se od tada primenjuje.
– Stručno uputstvo kaže da je 30 učenika jedno odeljenje, a već sa 31 mogu da se formiraju dva odeljenja. Ali ne možemo da imamo u školi grupu manju od 15 učenika, ako nije reč o odeljenju koje uči na manjinskom jeziku ili ako je izdvojeno odeljenje sa malim brojem đaka – objašnjava Vesna Nedeljković. – Mnoge škole ignorisale su ovo uputstvo prethodne četiri godine i sada, kada smo im poslali dopis, da moraju da se pridržavaju pravila i Zakona, imamo situaciju sa smanjenim brojem odeljenja.
Naša sagovornica objašnjava da u našim školama odeljenja u proseku imaju 19 učenika, što je, objašnjava, neracionalno i previše košta obrazovni sistem.
Teritorijalna pripadnost
Da bismo neke škole očuvali, važno je da se poštuje i teritorijalna pripadnost školi. Dešava se, recimo, da jedna škola bude veoma popularna, pa upisuje više odeljenja i traži dodatne nastavnike, dok druga, udaljena 500 metara, gubi odeljenja i imamo tehnološke viškove. Nekada se poštovala teritorijalna pripadnost, a učenici su samo u izuzetnim slučajevima primani u škole koje nisu najbliže mestu stanovanja – napominje Vesna Nedeljković.
I. Mićević
Izvor: Novosti