Popularne škole imaju više đaka

avgust 29, 2017

Od 2010/2011. godine drastično se smanjio broj učenika u Srbiji; Prošle školske godine 97 seoskih škola radilo zbog samo jednog đaka

Foto Novosti


ŠKOLE će od prvog septembra imati 800 odeljenja manje, procenjuju sindikati. Broj dece smanjuje se iz godine u godinu, pa je od školske 2010/2011. do 2016/2017. godine broj osnovaca, prema podacima Zavoda za statistiku, smanjen za 34.346. To znači da su nestale 34 velike škole.
Sela odavno pusta, a i varošice sve praznije doveli su do toga da oko 800 škola, tačnije izdvojenih odeljenja, ima manje od deset đaka. Godinu ranije bilo ih je hiljadu, pa se 200 ugasilo. Isto se očekuje i ovog septembra, a precizni podaci znaće se tek kada školska godina počne.
Prošle školske godine čak 97 seoskih škola radilo je zbog samo jednog đaka. Toliko ih je imalo popunjenu samo jednu klupu – sa dvoje učenika. Manje đaka znači manje odeljenja, a to i manje posla za nastavnike i više tehnoloških viškova. Među njima su najbrojniji upravo učitelji, među kojima je, prema prvim podacima liste tehnoloških viškova, čak 86 ostalo bez časova i odeljenja.
Prema podacima Zavoda za statistiku, školske 2000/2001. godine od prvog do osmog razreda u Srbiji bilo je 711.954 učenika, u školskoj 2010/2011. bilo ih je 578.978, dok su prošlu školsku godinu upisala 544.632 učenika. Pre šest godina, prvaka je bilo 74.759, a prošle godine bilo ih je svega 66.524. Dramatična demografska slika, dakle, najočiglednije se vidi u praznim školskim klupama.
– Nažalost, ne možemo da utičemo na demografsku sliku. Svi bismo voleli da su škole pune dece, ali realnost je drugačija. Zbog toga ima sve manje učenika – kaže za “Novosti” Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete.
Osim broja učenika, na broj smanjenja odeljenja i povećanje tehnoloških viškova uticala je i primena Stručnog uputstva o formiranju odeljenja. U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da se broj tehnoloških viškova u odnosu na kraj prošle školske godine povećao za 2.191 i da je velikim delom za tu situaciju krivo pomenuto uputstvo. U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da nije reč ni o kakvom novom dokumentu, već o “papiru” koji je usvojen još pre četiri godine i trebalo bi da se od tada primenjuje.
– Stručno uputstvo kaže da je 30 učenika jedno odeljenje, a već sa 31 mogu da se formiraju dva odeljenja. Ali ne možemo da imamo u školi grupu manju od 15 učenika, ako nije reč o odeljenju koje uči na manjinskom jeziku ili ako je izdvojeno odeljenje sa malim brojem đaka – objašnjava Vesna Nedeljković. – Mnoge škole ignorisale su ovo uputstvo prethodne četiri godine i sada, kada smo im poslali dopis, da moraju da se pridržavaju pravila i Zakona, imamo situaciju sa smanjenim brojem odeljenja.
Naša sagovornica objašnjava da u našim školama odeljenja u proseku imaju 19 učenika, što je, objašnjava, neracionalno i previše košta obrazovni sistem.
Teritorijalna pripadnost
Da bismo neke škole očuvali, važno je da se poštuje i teritorijalna pripadnost školi. Dešava se, recimo, da jedna škola bude veoma popularna, pa upisuje više odeljenja i traži dodatne nastavnike, dok druga, udaljena 500 metara, gubi odeljenja i imamo tehnološke viškove. Nekada se poštovala teritorijalna pripadnost, a učenici su samo u izuzetnim slučajevima primani u škole koje nisu najbliže mestu stanovanja – napominje Vesna Nedeljković.
I. Mićević
Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Popularne škole imaju više đaka

  1. Violeta Pavlovic kaže:

    Podtovana,
    Ja, kao majka troje dece , jednog predškolca , upravo sam se pred sam početak školske godine srela sa problemom o kojem baš Vi pišete…
    Naime, živim u selu u kojem postoji Osnovna Škola , ali pošto nema dovoljan broj dece za otvaranje nultog razreda , moje dete bi moralo da niđe kod učiteljice čiji je striktan odgovor da NEĆE da ga primi, a drži dva odeljenja od ukupno 6 djaka!!
    Pa će zato baš to moje dete morati da putuje 15km do obližnje škole u gradu jer,iako nam je škola na 15minuta od kuće , učiteljica nije vaspitacica kako ona kaže!!!
    A zakonom je predviđeno da je obaveza deteta da pohađa nulti razred zarad daljeg školovanja….
    Tužna je slika u kojem vremenu mi živimo jer se ne gleda korist deteta već sopstvena korist!!
    Uz dužno poštovanje
    Mama troje dece

  2. Violeta Pavlovic kaže:

    Poštovana ,
    Donekle se slažem sa tekstom koji je napisan !
    Ja sam mama troje dece, jedno od njih he predškolac koji je juče ostao kući ne pripadaju i nigde!
    Sobzirom da živimo u selu u kojoj postoji osnovna škola moje dete juče nije moglo da ode u tu istu školu…
    Naime , zbog malog broja dece ugašen je nulti razred A učiteljica NEĆE DA GA PRIMI kod sebe ,jer po zakonu nije dužna, ima dva programa i 6 djaka…
    Zato će moje dete morati da putuje 15km do obližnje škole u gradu iako je škola na samo 15 minuta od kuće…
    Pa bih Vas molila da mi kažete gde je tu pravednost??
    Tužno je samo u kakvom vremenu zivimo gde se ne gleda korlist deteta već sopstvena korist na žalost…
    Uz dužno postovanje

    1. Uciteljica kaže:

      Postovane,
      ja kao majka cetvoro dece i uciteljica u seoskoj skoli sa cetiri djaka u tri razreda,nikada ne bih dozvolila da Vase dete sedi kod kuce ili.putuje do grada,vec bi uvek bilo dobrodoslo kod mene u moj razred.

      1. Violeta kaže:

        Poštovana učiteljice,
        Kada bi bilo više kao što ste Vi , to bi bilo divno…
        Ali, na moju žalost, kod mene nije slučaj…
        Kao prosvetni radnik bez moralne etike koji 1.septembra NIJE HTELA DA PRIMI DETE U ŠKOLU i ostalo kuci , kao da nigde ne pripada, jednostavno nemam reci…
        Jednostavno očigledno me treba svako raditi taj posao

        1. IQ kaže:

          Prvo, da li ce neko dete pohadjati skolu ne moze biti volja uciteljice. Drugo, ako je imala zakonsko pravo da odbije da primi Vase dete zasto se pozivate na ETIKU? Nastavnicki poziv nema status profesije a samim tim nastavnici se ne mogu pozivati na strucnost i nezavisnu procenu. Trece, zakonska regulativa koja pokriva oblast obrazovanja i vaspitanja je prepuna disonantnih tonova, neuskladjena u sopstvenim okvirima i sa drugim zakonima. Nudi na prvi pogled kao neka resenja, uglavnom neprimenljiva i neizvodljiva u praksi. Stoga, ne obracate se pravom vinovniku svoje neprijatnosti. Zakucajte na vrata Ministarstva prosvete i poverenika za zastitu ljudskih prava. U radu najvisih drzavnih organa cete pronaci odgovore. Pa nam saopstite sta su Vam rekli. I koliko ste vremena potrosili zahtevajuci pravo da ostvarite svoje tj detetovo pravo.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama