Боже, како сам незахвална. Никад задовољна, рећи ће неко. Београд нам је дао бесплатне вртиће. Сва деца од вртића па до средњошколаца добијају новогодишње ваучере од 10.000 динара. А ове године школе и вртићи су добили 11.500 пречишћивача ваздуха. Укупна вредност набавке била је 275 милиона динара, или око 2,3 милиона евра.
Каква привилегија! Али, авај… ја ипак нисам задовољна. Напротив. Ево мог проблема: не желим Zepter пречишћивач плаћен мојим новцем – хоћу чист ваздух за моје дете и кад изађе на улицу!
Београд је ове зиме поново био на врху светских листа загађења. Према подацима са портала IQAir, 30. децембра 2024. био је седми најзагађенији главни град на планети. Концентрација PM 2.5 честица била је 16,8 пута већа од препорука Светске здравствене организације. У Омољици је тог дана измерен ниво загађења од невероватних 194 микрограма по метру кубном.
Према анализи портала Клима101, на мерној станици у Старом граду у Београду концентрације PM 2,5 током 2024. године превазишле су смернице СЗО чак 174 пута – готово сваки други дан, у просеку. А Стари град је, узмите за пример, мање загађен локалитет у Србији!
То значи да моје дете јесте заштићено током шест сати у учионици са пречишћивачем. Али шта кад изађе на одмор? Шта кад иде до школе? Шта викендом кад се игра напољу?
Шта бих радије имао?
Уместо пречишћивача у свакој учионици, волела бих да моје дете има:
Основне ствари које недостају:
Окречене и чисте учионице – светле, чисте, уредно одржаване учионице које одишу бригом о деци која у њима бораве шест сати дневно. Зар то деца нису заслужила?
Уредне и чисте тоалете – јер достојанство почиње од основне хигијене. Колико пута смо чули приче о тоалетима без сапуна, без папира, са поквареним инсталацијама?
Услове у трпезаријама – да деца имају нормалне услове да једу, а не да нека од њих једу стојећи или у тесним, неадекватним просторима.
Оно што родитељи сами плаћају:
Ево ироније – док Град купује пречишћиваче од преко 700 евра, ми, родитељи, и даље морамо да плаћамо:
– Клима уређаје за учионице. Током септембра 2024. родитељи из више београдских школа били су принуђени да се самоорганизују и купују расхладне уређаје. У неким школама деца су седела у учионицама на 35+ степени, без воде за пиће. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је тада изјавила да је „у реду“ да родитељи учествују у набавци клима-уређаја за учионице.
– Обезбеђење – око 30 одсто београдских основних и средњих школа има физичко-техничко обезбеђење које родитељи месечно плаћају од 100 до 500 динара.
– Сапуне и тоалет папир – да, још увек се дешава да родитељи купују основну хигијену за школе. Ако је они не купе – неће је ни бити.
– Различите додатне трошкове – од екскурзија до школског прибора који би требало да обезбеди систем.
Чињенице из вртића:
А у вртићима? Иако су вртићи у Београду технички „бесплатни“, родитељи чија деца иду у приватне вртиће (а њих је око 24.000) и даље плаћају разлику између субвенције од 33.000 динара и пуне цене која се креће између 30.000 и 50.000 динара месечно, понекад и више. А поједини приватни вртићи су цене повећали одмах након што је Град повећао субвенције – тако да родитељи нису осетили никакво олакшање.
Новогодишњи ваучери: приоритети система
Да не схватите погрешно – ваучери од 10.000 динара јесу леп гест. Али, када погледам где могу да их потрошим – Sport Vision, Buzz, Dexy Co… – схватам да је то маркетиншка кампања преточена у социјалну политику.
Не могу тим ваучером да платим:
– Поправку школске канализације
– Књиге које моје дете воли да чита у слободно време (а каква је то порука, да се ваучер не може користити за књиге?)
– Додатну наставу из физике
– Нормално функционисање система
Право питање
Најгоре од свега је иронија: купујемо пречишћиваче ваздуха за град који је на врху листе најзагађенијих у Европи и свету.
Зашто се не инвестира у смањење загађења на извору? Зашто не затварамо или модернизујемо термоелектране које производе огромне количине сумпора, азота и PM честица? Зашто не подстичемо грејање на природни гас уместо на угаљ и дрва? Зашто се не улаже у јавни превоз који би смањио број аутомобила на улицама?
Према званичном Програму заштите ваздуха који је Србија усвојила 2022. године, око 10.000 до 15.000 људи годишње умире због загађења честицама PM 2,5 у Србији. То није проблем који се решава пречишћивачима у учионицама. То је проблем који захтева системска решења.
Уместо закључка
Разумем да политика захтева видљиве резултате сад и одмах. Али као родитељ, молим вас – не решавајте симптом, решите узрок.
Моје дете не треба пречишћивач у учионици. Моје дете треба чист ваздух на улици, уредну школу са основним условима, систем који не пребацује трошкове на родитеље, инвестиције у оно што је битно, а не ефектно.
Хоћу да моје дете може да се игра напољу, да трчи, да дише пуним плућима – без страха да удише отров.
Јер док деца седе у учионицама са пречишћивачима, на улици их чека Београд – град у коме сваки други дан ваздуха није безбедног за дисање. А то никакав пречишћивач у учионици неће променити.
Текст представља лични став једног родитеља и не представља званичан став било које институције.