Nova godina je prošla, a s njom i nesnosne gužve u prodavnicama i tržnim centrima prepunim roditeljima koji bezglavo jure u potrazi za idealnim poklonom za svoje mališane. Mora li tako?
Jedna učiteljica je zato sela i pred Novu godinu napisala pismo roditeljima, kako bi im poslala važnu poruku – poenta praznika nije u onome što je ispod jelke, već u onome što je oko nje.
“Dragi roditelji,
Znam da u ovo doba godine osećate pritisak da stvorite savršen i čaroban Božić i Novu godinu. Znam da želite da vaša deca osete čaroliju Deda Mraza i da on donese najbolje poklone. To ponekad znači i stres za vas, zato ovo i pišem. Da bih vam otkrila jednu tajnu. Pišem, da bih vam rekla da mi vaše dete priča o praznicima svakog januara kada dođe nazad u školu. A ono o čemu mi pričaju najviše, za njih je najlepša uspomena i najvažniji poklon.
A šta je to, u stvari?
Deca mi pričaju o danima kada ste svi bili zajedno kod kuće i gledali televiziju.
Pričaju mi o šetnji po najvećoj zimi kako biste posmatrali terase i prozore u komšiluku, uvek tako lepo okićene u ovo doba godine.
Pričaju mi kako su bili kod bake i kako su vam tamo spremili kolače i nisu mogli da dočekaju da dođete i probate ih.
Pričaju mi kako ste im dozvolili da se ušuškaju s vama u krevet. Skoro svake večeri.
Pričaju mi o tome kako ste morali da izvlačite šibicu da se dogovorite koju ćete društvenu igru igrati, jer je svako hteo neku drugu. I niko se nije ljutio kad izgubi.
Pričaju mi o tome da ste za proslavu Nove godine imali goste, a njih ste pustili da budu budni do ponoći.
Pričaju mi kako su konačno mogli da budu u pidžamama do podne!
Spominju oni i poklone, ali za njih Božić predstavlja vas, vašu ljubav, vaše vreme, rutine i sigurnost.
Vi ste njihova najdraža ‘stvar’!”
Zato, sledeće godine kad euforija krene, setite se toga. I usmerite se na ono što im je najdraže.