Пошто знамо да ученици често „забораве“ да родитељима покажу поруке које су у свесци, а писање на папирићу који сте ишчупали из блокчића није ни професионално ни економично, смислили смо бољи начин да родитеље обавештавате о томе да њихови школарци нису испунили своје задатке. У наставку се налази форма коју можете штампати и користити и то тако да један А4 папир буде довољан за три поруке. Економично, а много лепше од папирића ишчупаног из свеске, зар не?
Loading...
Persiranje se pise velikim slovima
vam – mnozina, jer su roditelji u pitanju, a ne jedan od roditelja… Pretpostavljam.
Shodno tome da se u potpisu nalazi pozicija za potpis roditelja (jednog a ne oba jer bi bilo prilično nelagodno insistirati na potpisu oba roditelja u slučajevima kada roditelji nisu u zajednici), mislim da je persiranje u tekstu poruke primerenije.
I u množini ako je obraćanje sa uvažavanjem – persiranjem piše se Vam.
Tačno tako. Za množinu se piše – vam, a za jedninu – Vam.
Nadam se da će deca uskoro ići u bolje škole… u kojima će učiti i naučiti sve što treba i kako treba dok su u školi… i posle 4-6 sati boravka vratiti se kući da se odmaraju i igraju i bave slobodnim aktivnostima kako bi bili odmorni i spremni za novi školski dan.
Kako bi se osećali odrasli koji bi, posle punog radnog vremena provedenog na poslu morali još dodatno da dorađuju svoje radne obaveze radeći nekakav „domaći rad“?
Tamara, moram da priznam da se ne slažem sa Vama. Ja sam učiteljica u boravku čiji je primarni zadatak izrada domaćeg zadatka. Učenici ponekad zaborave ili jednostavno prećute šta imaju za domaći, a onda se pojave roditelji okrivljujući učitelje iz boravka. Moje mišljenje je da je roditelj dužan da proveri domaći bez obzira da li dete ide u boravak ili ne.
Učiteljice Jelena pročitajte tekst još jednom jer očigledno niste shvatili šta je gospođa htjela da kaže.
Da li ste razmisljali da svi roditelji nisu na istom obrazovnom nivou, mozda ne znaju da pomognu svojoj deci! Tako sva deca nisu ravnopravna. Ja mislim da je greska u organizaciji skole – saradjujte sa predmetnim nastavnicima i uciteljima. Budite vi informisani sta deca imaju za domaci.
Ako dete ne radi kod kuce, nece steci radne navike, a kasnije nrce biti spoaobno za tadne obaveze. Slazem se da ne treba davati preobimne domace zadatke, ali mi je cudan i vas stav“ tamo neki domaci rad“. U pitanju je formiranje odgovornog stava prema obavezama. Zamislite odeljenje sa 30 ucenika i da li ce dete nauciti da cita i pise, ako to ne radi kod kuce, e tu je odgovornost roditelja, koji bi voleli da skola uradi sve i vaspita i obrazuje i resava razne probleme i posvecuje paznju bas njihovom detetu…. Naravno ima jos uvek odgovornih roditelja, ali se bojim fa ih je sve manje.