Најсрећнији дан у Тамарином животу био је дан када је добила ћерку.
Најнесрећнији је уследио четири месеца касније – када је осетила да „не може да се брине о детету”.
„То је као осећај пропадања, као да не можете да стојите на ногама, а камоли да нахраните бебу. Као да ће она умрети без вас, а ви ту не можете ништа.”
„Онда крећу најтеже мисли…”, каже она.
Тек три месеца касније Тамара је потражила помоћ и схватила да пати од постпорођајне депресије. Данас се труди да разговара са што више пријатељица о томе – да се њен осећај не би поновио некој другој жени.
Свака пета породиља у Србији пати од постпорођајне депресије, показују подаци Светске здравствене организације.
„Ми смо и даље патријархална средина у којој се и даље више слушају бабе, тетке и маме и то како су оне радиле од лекара”, објашњава за BBC на српском Татјана Весовић, начелница гинекологије у Вршцу.
„Чим се жена осећа лоше – одмах се констатује да је ‘луда’ и саветује јој се да се смири. Томе морамо да станемо на пут.”
Психолози се у Србији углавном плаћају, а у државним установама није добро организован систем подршке, па не постоје званични подаци о броју жена из Србије које се боре са овим проблемом, каже за BBC Јасмина Михњак, психолошкиња, бабица и координаторка центра Бебац.
„Сви се баве бебом, а готово нико мамом. Чак и да потражи помоћ, не постоји траг о томе”, каже Михњак.
„Добила си најлепши поклон, шта се жалиш”
„Не знам шта је горе – што ми је лоше или што ми нико не верује”
Тамара је данима лежала у кревету и само плакала.
„Нисам смела да устанем јер ми се чинило да ће се нешто ужасно догодити.”
Супруг је приметио да се нешто чудно дешава, али Тамара каже да је његов одговор био да је она „само уморна јер не спава довољно”. Понудио се да помогне више, али ни то није помогло.
Када је отишла да се пожали мајци, она јој је рекла да је „то све нормално”.
‘Добила си најлепши поклон, шта се жалиш?’, ‘Немој то никоме да причаш, помислиће да си луда’ и ‘Тако је било свима’ – ово су били одговори које сам добијала од људи из околине.
„Када се породиш, сви од тебе очекују само да будеш пресрећна. Ако ниси – помислиш да си лоша мајка. Чинило ми се да тонем”, описује Тамара.
Прва линија помоћи била јој је гинеколошкиња која је на редовном прегледу приметила да се Тамара тресе, не сме да погледа и држи бебу и дала јој упут за психолога.
Гинеколози често препознају постпорођајну депресију код породиља у породилишту или касније на прегледима, каже за BBC на српском Татјана Весовић, начелница гинекологије у Вршцу.
„Жене мало знају о томе шта их чека, а остатак породице заправо нема никакву представу. Зато, када препознају промене у понашању – не знају како да реагују и то доживљавају као нешто ненормално, због чега је главни кривац – мајка.
„Зато се често дешава да им не падне на памет да иду код психолога или психијатра, већ је први контакт са помоћи – гинеколог или чак патронажна сестра која долази да помогне око бебе.”
Докторка Весовић у Вршцу предаје и у школи родитељства, али каже да је са психолошким тимом увела и питање „о коме се не говори”.
„За учење дисања, преповијања и дојење – будући родитељи, али често и здравствени радници, махом мисле да те школе родитељства служе за ово.
„Истина је да мало ко говори о бејби блузу и постпорођајној депресији. Онда добијемо ситуацију да жене преко интернета претражују дијагнозу и тек тада схватају да је оно што им се дешава нормално, односно да се дешава и другим женама. ”
Бејби блуз и постпорођајна депресија – где је разлика
Друштво често не констатује да мајка болује од постпорођајне депресије зато што многи мисле да је у питању ‘само’ бејби блуз.
То је промена расположења које породиље осећају непосредно након порођаја. Бејби блуз је вероватно последица изненадних хормонских и хемијских промена које се дешавају у телу после порођаја, наводе на NHS, највећем британском порталу о здрављу који финансира Министарство здравља Велике Британије.
Симптоми бејби блуза:
- „Преплављеност” емоцијама и плакање без очигледног разлога
- Осећај раздражљивости или напетости
- Лоше расположење
- Анксиозност и немир
- Сви ови симптоми су нормални и обично трају само неколико дана.
Емоционални показатељи постпорођајне депресије:
- Губитак интереса за бебу
- Осећај безнађа
- Плакање које не престаје
- Осећај да не можете ни у чему да уживате
- Губитак меморије или неспособност концентрације
- Претерана анксиозност око бебе
Додатни знаци постпорођајне депресије:
- Напади панике
- Несаница
- Екстремни умор
- Свеобухватно ментално стање
- Губитак апетита
*Извор: Портал НХС, који финансира Министарсвто здравља Велике Британије
Ризици од постпорођајне депресије:
- Ако сте ви или неко из ваше породице имали проблем са депресијом
- Ако је трудноћа била непланирана или нежељена
- Ако имате брачних проблема
- Ако сте доживели велике промене у животу док сте били у другом стању (рецимо селидбу у други град, губитак посла…)
- Ако сте имали тежак порођај
- Ако имате проблеме са штитном жлездом
НАПОМЕНА: Постпорођајна депресија може да се јави и ако не постоји ни један од ових показатеља
Извор: Бебац