Naravno, i sinovima. I oni bi da budu lepi, samo o tome manje pričamo.
U svetu punom devojčica i dečak koji su, kao listovi papira, došli na svet kako bi u njemu pronašli svoje mesto ili ga čak i stvorili, kako smo došli do toga da je lepota tako važna?
Da se svodimo na fizičke atribute, pleća i mišiće, centimetre i metre?
Kako smo došli do toga da u drugima vidimo samo viškove i manjkove, nespremni da kažemo “lep(a) si”? Muškarcima još ređe.
Svako bi da je lep. Neko nekom, neko svakom.
Svako bi da samo na trenutak ima tu zvezdanu prašinu koja dođe uz lepotu.
Ubila me ta potreba za lepotom u pojam, pardon – ubijala. Godinama.
Što sam bela.
Što sam klempava.
Što mi nisu tanji listovi.
Što mi glava nije manja.
A tek čelo.
Što nisam ovo što nisam ono.
Ne mogu vam objasniti te muke, te borbe, to prilagođavanje odeće nedostacima. Nikad prednostima.
To boli. Fizički boli kad nisi savršeno lep u svetu koji se nekako lepše ponaša prema najlepšima.
Danima sam prežvakavala “Lepša si na fotografijama” izjave.
Menjala pudere. Nosila duge pantalone leti.
Sve sam to radila. I sve sam to prestala.
Izlazim jutros iz kuće, s BB kremom na licu, belih nogu, bez da se osvrnem na ogledalo. Jer me boli uvo.
Ali većinu ljudi boli mnogo više od uveta. Većina ljudi pati zbog nekog ideala lepote koji je N E R E A L A N!
Ne želim da moja ćerka bude ta.
Želim da je svesna koliko je predivna, da je svesna da joj se neke stvari na njoj neće možda sviđati, ali će ih voleti.
Da je svesna da je najlepša onda kad je sebi lepa.
Da je svesna da njen duh izbija iz očiju više od šminke.
I da je svesna da nije sladoled pa da se svima sviđa.
Ali i da postoje ljudi koji prema njoj neće biti nježni.
I da nikad ne bude osoba koja druge gleda kroz ono što njihov izgled može da ponudi. Već da kopa dublje, dalje.
I želim da punih usta govori drugima da su lijepi, pametni, hrabri i odvažni.
Eto to ja želim.
A vi, sledeći put kad za nekoga pomislite “bože, vidi je kakva je” – proverite šta je s vašim samopouzdanjem.
Možda bi trebalo da ide na remont.
Brankica Raković
Izvor: Lolamagazin
Napišite odgovor