Dok smo pisali naslov ovog teksta, programčić koji proverava gramatičke i pravopisne greške nas je već opomenuo da je jedan od ova dva oblika nepravilno napisan. Znate, onom crvenom reckavom linijom koja se pojavi ispod pogrešno napisane reči. U ovom slučaju ispod reči podpisan. Da u našem jeziku ne postoji toliko lepih glasovnih promena, možda bismo morali i da lomimo jezik i govorimo: „Ja, dole poDpisani…”
Na sreću, glasovna promena jednačenje suglasnika po zvučnosti je odradila dobar posao te je jedini pravilan oblik potpisan, a nikako podpisan.
Da pojasnimo, jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se šumni suglasnici, koji se razlikuju po zvučnosti, jednače tako što se prvi suglasnik iz para zamenjuje svojim parnjakom koji je po zvučnosti jednak drugom suglasniku iz para.
U srpskom jeziku, suglasnici se prema zvučnosti dele na:
- zvučne suglasnike (b, g, d, đ, ž, z, dž),
- bezvučne suglasnike (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c).
Kada zvučni suglasnik prelazi u bezvučni, to se zove obezvučavanje. Primer: Šabac, Šapca (b prelazi u p). A kada bezvučni prelazi u zvučni, to je ozvučavanje. Primer: svat, svadba (t prelazi u d).
Imajte na umu i najvažnije odstupanje od ovog pravila – d ispred s ili š nikad ne prelazi u t! Zato kažemo predsednik, nikako pretsednik ili, daleko bilo precednik!