– Онај ко је спреман да нешто добије, мора бити спреман да нешто изгуби – каже за Данас Срђан Словић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, одговарајући на питање да ли очекује репресивне мере према запосленима у школама који буду учествовали у штрајку 16. септембра.
Сва четири репрезентативна синдиката образовања су, подсетимо, донела одлуку о једнодневној обустави рада, што значи да тог дана неће бити наставе у школама.
С друге стране, потпуни прекид рада када је реч о просвети Закон о штрајку не препознаје, већ предвиђа штрајк са скраћеним часовима на 30 минута.
– Закон о штрајку не само да је репресиван него и угрожава основна људска права радника. Тај закон очигледно показује да властима није битна образовна и васпитна улога школе, него искључиво улога беби ситера и дадиља за децу. – коментарише Данило Глигорић, председник Синдиката радника у просвети Србије (СРПС).
Он каже да тај закон укида штрајк као облик легитимне борбе и злоупотребљава закон у смислу претње радницима репресивним мерама.
– Да ли ће се одузети дневница за „потпуну обуставу рада“ искључиво одлучују они код којих је „и нож и погача“, тј. Министарствио финансија и Влада, те они и сносе одговорност за евентуалне репресалије према радницима у правом, истинском штрајку, кога сада зовемо „потпуна обустава рада“. – истиче Глигорић.
За Словића дилеме нема:
– Ако будемо јединствени и енергични нећемо изгубити, а ако будемо показали слабост нема шта да тражимо. Дуго сам у синдикату и сећам се примера да смо и по две недеље обустављали рад па ником ништа није било одбијено од плате. Кроз разговор са људима се питање могућних последица не поставља. Осећа се енергија и незадовољство што се потписано не поштује, тако да сам оптимиста када је реч о успеху најављеног штрајка – истиче Словић.
А какве последице могу да буду по запослене који се 16. септембра не буду појавили на настави?
Закони о основној и средњој школи предвиђају да наставници остварују право на штрајк, под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, што је извођење наставе у трајању од 30 минута. Уколико то не учине директор школе покреће дисциплински поступак, а наставнику се изриче се мера престанка радног односа.
„Просветним радницима је послодавац директор школе и он је тај који би морао да спроведе ту одредбу, не ни министар, ни Вучић, ни школска управа, већ искључиво директор. Ако неки од њих мисли како је он и његова фотеља важнији од свих колега којима руководи, нека слободно подели отказе.“, прокоментарисао је Милан Јевтић, синдикалиста из Крагујевца могуће последице по запослене у школама који буду обуставили рад.
Јевтић за Данас подсећа да су просветни радници више пута до сада обустављали рад на један дан – и када је пребијен наставник у Бачкој Паланци, и када је професорки енглеског у Трстенику извучена столица…
– Није било никаквих санкција зато што и држава осећа да би било какве репресивне мере биле контрапродутивне, из разлога што и она зна колико смо у праву – сматра Јевтић.
Када је реч о евентуалном одбијању дневнице он каже да то не може да уради директор школе већ Министарство најпре треба да тражи и добије списак људи који су били у штрајку, али да ни то није једноставно.
– Уколико директор одбије дневницу он тиме крши закон. Најлогичније би било да се по завршетку штрајка синдикати и Влада нагоде, да саставни део споразума буде и клаузула да се према штрајкачима неће предузимати никакве мере и да се часови надокнаде – каже Јевтић.
Oн за Данас објашњава да је садашње законско решење обесмишљавање штрајка.
– Једини прави штрајк је враћање деце кући, а запослени да дођу у школу, седну и кажу: данас наставе неће бити – истиче Јевтић.
Цео текст: Данас