Priča u nastavku gotovo sigurno je plod nečije mašte. Ali to ne umanjuje snagu poruke koju ona nosi. Priču je, sa španskog, preveo Dejan Kreculj.
Sedmogodišnji dečak se uvukao u tatinu radnu sobu i rekao mu da želi da mu pomogne. Otac je bio u žurbi i nervozi i odgovorio mu da ide negde drugde da se igra. Ali dečak je nastavio da se igra u sobi pored oca.
Otac, misleći da ga je nemoguće izvući, pomisli: „Daću mu nešto da ga zabavi“.
Pronašao je časopis i u njemu je bila karta sveta. Pomislio je „Baš ono što mi treba“. Makazama je isekao kartu na nekoliko delova i zajedno sa rolnom lepljive trake dao je svom sinu, govoreći: „Pošto voliš zagonetke, daću ti svet da ga popraviš bez ičije pomoći.“
Otac je procenio da će za sastavljanje karte biti potrebno mnogo vremena. Međutim, ubrzo je čuo sina koji mu govori: „Tata, sve sam uradio, već sam uspeo da završim.“
Otac mu nije verovao. Nepoverljiv, podigao je glavu sa svojih papira i na njegovo iznenađenje mapa je bila potpuna. Kako je to bilo moguće?
Otac mu reče: „Sine, ti nisi znao kakav je svet, kako si to uradio?“
„Tata, nisam znao kakav je svet, ali kada si izvadio mapu iz časopisa da je isečeš, video sam da je na drugoj strani lik tate sa sinom pod ruku, pa sam okrenuo i počeo da sastavljam porodicu. Kada sam uspeo da popravim čoveka i njegovog sina, shvatio sam da sam popravio svet.“
Da popravimo svet, moramo početi od popravljanja porodice.
Počevši od sebe, naći ćemo rešenje.