Поучна прича: У животу увек мораш знати куда си се упутио, јер си, можда, већ тамо

Луксузна јахта усидрила се у једном малом мексичком рибарском селу.

 

Власник јахте је био одушевљен квалитетом рибе и запитао рибаре колико им времена треба да улове тако добру рибу.

“Не треба нам дуго” – одговорише рибари.

“А зашто не останете дуже на мору и уловите још више?”

Одговорише му да је оно што улове сасвим довољно за њих и њихове обитељи.

“Па што радите с толиким слободним временом?”

“Спавамо, мало ловимо рибу, играмо се са својом децом а поподневну сиесту проводимо са својим женама. Увече излазимо у село, састајемо се с пријатељима, попијемо понеко пиће и отпевамо неколико песама. Наш је живот испуњен!”

Господин турист им предложи: “Дипломирао сам економију на Харварду и могу вам помоћи: ловите рибу дуже свакога дана, продајте је и тим новцем купите већи брод.”

“И, што онда?”

“Уз већи брод уловит ћете још више рибе, и тим новцем можете купити још један брод, па још један, читаву флоту. Умјесто да продајете рибу посреднику, можете преговарати изравно с великим произвођачима; можете и ви сами постати један од њих. Затим се можете преселити из овог села у Мексико Сити, Лоснђелес или чак Њујорк! Из тих градова можете водити свој велики нови посао!”

“Колико би нам времена требало за то?”

“Двадесет до двадесет пет година”.

“И, онда?”

“Онда? Е, пријатељи, сада постаје занимљиво. Кад вам се посао добро разграна, можете почети с продајом и куповином дионица и зарадити милијуне!”

“Милиoне? Стварно? А онда?

“Онда можете отићи у пензију, живети у малом селу на обали, спавати дуго, ићи на пецање, играти се с унуцима, проводити поподнева са женом, а вечери с пријатељима уз пиће и песму.”

“Свака част, господине, али управо то радимо сада. Зашто би узалуд потрошили двадесет пет година?” – упиташе Мексиканци.

Поука: У животу увек мораш знати куда си се упутио, јер можда си већ тамо!!!