Da li je vaše dete prilikom odvajanja od vas nezainteresovano, prestrašeno ili zbunjeno? Prema teoriji privrženosti, pod uticajem načina na koji majka odgovara na potrebe svoje bebe, među njima se razvija sigurna ili nesigurna privrženost, koja utiče na ponašanje i odnose kasnije u životu.
Emocionalna veza koju dete ostvaruje s roditeljima, najčešće majkom, naziva se privrženost, a ispoljava se traženjem i održavanjem bliskosti, naročito u stresnim situacijama. U prošlosti se smatralo da se privrženost razvija neposredno nakon rođenja i to kontaktom s majkom, ali brojna istraživanja su pokazala da to nije tako. Detetova privrženost je pod velikim uticajem roditeljske osetljivosti na detetove potrebe, ali na privrženost utiče i sam temperament deteta.
Zašto neke mame ne mogu da se povežu sa svojom bebom?
Test u sobi s igračkama
Ocem teorije privrženosti smatra se britanski psiholog Džon Bolbi koji je zajedno sa svojim saradnicima izveo brojne eksperimente na ovu temu. Jedan od eksperimenta bilo je opažanje ponašanja majke i deteta u sobi punoj igračaka. Istraživanjem je uočeno da postoje deca nesigurne privrženosti koja nikad nisu napuštala majčino krilo, čak ni da bi se poigrali s jako zanimljivim igračkama. Neka su odlazila od majke, igrala se i ne bi joj se vraćala duže vreme.
Uz ove dve grupe, postojala su i deca koja bi u početku bila blizu majke, ali postepeno bi odlazila da se poigraju igračkama. Redovno bi se osvrtala da vide gde je majka, pa su na taj način uspostavljali kontakt s „izvorom sigurnosti“, a potom nastavljali da se igraju i istražuju. Ovakva deca imala su siguran tip privrženosti.
Četiri su osnovna tipa privrženosti između deteta i majke: sigurna, anksiozno-izbegavajuća, ambivalentno-opiruća i dezorganizacijono-kontrolišuća privrženost.
1. Sigurni mali istraživači
Kvalitetna briga za dete je vrlo bitna. Pod kvalitetnom brigom podrazumevamo čestu interakciju s detetom, prihvatanje deteta i njegovog temperamenta, poštovanje deteta bez pokušavanja prilagođavanja deteta sopstvenom ritmu i temperamentu. Takav roditelj postavlja razumne granice, dosledan je u njihovom sprovođenju te sudeluje u detetovom istraživanju sveta kroz igru.
Kako bi roditelj pomogao detetu da nauči kako svet funkcioniše, kritikuje njegovo ponašanje, a ne njegov temperament. Roditelji koji se ponašaju na ovakav način razvijaju s detetom sigurnu privrženost. U novim i nepoznatim situacijama ta deca će istraživati, te na odvajanje majke reagovati manjim strahom.
2. Deca koja izbegavaju bliskost
Deca koja pokazuju malu uznemirenost prilikom odvajanja od roditelja, a jako se uznemire jedino kada ostaju potpuno sama su deca s anksiozno-izbegavajućom privrženošću. To su deca čije majke pričaju s detetom toplim rečima, igraju se s detetom, ali ne vole prisan kontakt. Ovakva deca pokazuju manje istraživačkog ponašanja, manjak empatije, izbegavaju bliske emocionalne veze. Kad odrastu nemaju poverenja u druge ljude i pokazuju strah od intimnosti.
3. Bojažljivi i nepoverljivi prema strancima
Zbog nedoslednog ponašanja majke nastaje ambivalentno-opiruća privrženost. Takva majka ponekad zadovoljava detetovu potrebu za blizinom, a ponekad ne. Ta deca će u nepoznatoj situaciji malo istraživati te će često biti nepoverljivi prema strancima, čak i kada je roditelj prisutan. Ta deca postaju nesigurna, boažljiva, a druge osobe doživljavaju kao nepouzdane.
4. Bez spremnog odgovora na stresne situacije
Poslednja vrsta je dezorganizacijono-kontrolišuća privrženost koju karakteriše mešavina izbegavajućeg, ambivalentnog i sigurnog ponašanja. Ta deca nemaju uhodan obrazac ponašanja, nego se mogu činiti zbunjena, uplašena te se mogu ponašati nedosledno ili protivrečno. Često se javlja kod dece majki koje su bile žrtve zlostavljanja.
Uticaj tipa privrženosti na kasnije odnose
Sigurna privrženost omogućava kvalitetniji odnos s vršnjacima, popularnost, razvoj socijalnih veština i više poverenja u odnosu na drugu decu, a kasnije i odrasle ljude. Sigurno privržena deca pokazuju veći nivo samopouzdanja i prilagodljivosti, a u odnosu s roditeljima pokazuju više samostalnosti i manje zavisnosti od svojih nesigurno privrženih vršnjaka. Ona pokazuju manje agresivnosti, ljutnje i gnjeva, više slaganja s vršnjacima te pokazuju veću poslušnost.
Nedostatak privrženosti u najranijem uzrastu deteta rezultira problemima u ponašanju u školskoj dobi. Nedostatkom privrženosti deca su agresivnija i depresivnija, te pokazuju više emocionalnih i ponašajnih problema od svojih vršnjaka koji su sigurno privrženi.
Koji će tip privrženosti dete formirati zavisi od ponašanja majke prema njemu, kvalitetu njihovog odnosa, majčine brige i nežnosti, njenog primećivanja detetovih signala, njihove tačne interpretacije od strane majke te prigodnog odgovorom na njih.
Autor: Lana Žigić Antić