Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу ћеркицу јер је изгубила неку врло драгоцену ствар, а новца је у оном времену било јако мало.
Био је Божић. Следећег јутра је девојчица донела неку малу кутију на поклон и рекла: “Тата, то је за тебе!”. Тати је било мало неугодно, а када је отворио кутију и видио да унутра нема ничега, јако се наљутио. Ћеркицу је прекорио: “Ако нешто поклониш некоме, очекује се да се нађе нешто у кутији!”.
Дјевојчица је жалосно погледала и са сузама у очима рекла: “Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима, само за тебе.”
Тата је био ганут. Клекнуо је пред ћеркицу, јако је загрлио и замолио за опроштај.
До краја свог живота чувао је ту кутију поред кревета и увек кад се осећао изгубљено и очајно, узео је, отворио и из ње узео један пољубац и сетио се љубави коју је ћерка спремила за њега.
