Pročitajte i Brnabić: “Nisu svi nastavnici isto dobri, plate po učinku”
Povlačenje Nacrta zakona o zaposlenima u javnim službama iz procedure, hitno potpisivanje Protokola o zaradama, kojim će plate zaposlenih u prosveti porasti iznad republičkog proseka, i obustavljanje i menjanje svih propisa koji prosvetne radnike masovno ostavljaju bez posla – tri su štrajkačka zahteva Unije, koja okuplja oko 30.000 ljudi u 750 škola.
− Razgovarali smo s nadležnima o nacrtu budućeg propisa za zaposlene u javnim službama, odjedanput zakon je već na javnoj raspravi. Tražimo momentalno povlačenje i bacanje u đubre tog propisa, jer bi nam doneo suštinske i nepopravljive nepravde. Država njime priznaje da nema snage da napravi sistem platnih razreda niti da isto rangira one koji za nju rade. Tako smo dobili tri kategorije zaposlenih u javnim službama. U prvoj su najsiromašniji: prosveta, zdravstvo i kultura, u drugoj vojska i policija, koje država relativno voli, a u trećoj BIA, Skupština Srbije i sudstvo, koje država najviše voli − tumači Jankovićeva nacrt novog propisa.
Ona smatra da su prosvetni radnici dobili „sirotinjski” zakon, koji, kako kaže, faktički ukida sve ono za šta su se zaposleni u školama borili i što su sticali u poslednjoj deceniji: posebne kolektivne ugovore, jubilarne nagrade, plaćanje prevoza zaposlenima…
− Time što će vlada odlučivati o tome koliku će ko imati platu, kao što propis predviđa, praktično se ukida mogućnost dijaloga i smisao postojanja sindikata − kaže Jankovićeva.
Zašto ponovo štrajk? Prvi septembar lane jedan je od malobrojnih početaka školske godine bez protesta prosvetnih radnika, iako, doduše, godina nije prošla bez demonstrativne obustave nastave u organizaciji Unije.
Pročizajte i Šarčević: Gimnazijalci će ubuduće sami birati predmete
− Prošlog septembra ministar je još bio nov na toj funkciji. Istine radi, čim je preuzeo dužnost valjano je rešeno tadašnje pitanje Pravilnika o formiranju odeljenja i prosvetarima je vraćena pogrešno obračunata zarada u vreme godišnjih odmora za 2015. godinu. Pružili smo mu šansu i nismo štrajkovali na početku školske godine. Ali, za poslednjih godinu dana nismo uspeli da dođemo do premijera, vrteli smo se oko toga da li će nam i koliko biti povećana plata i na kraju povećanje zarada prosvetnim radnicima je toliko da su naša primanja trenutno 17 odsto ispod republičkog proseka − ukazuje predsednica USPRS-a.
Taj sindikat zahteva da se povećanje plata i stabilno finansiranje u prosveti definišu protokolom iz koga će, nadaju se, biti jasno da li su prioritet i na kojem su mestu za državu njeni prosvetni radnici.
Na pomolu sastanak sa premijerkom
Predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata više puta su inicirali razgovor sa premijerom ali nisu primljeni na takav sastanak od februara 2015. godine, kad je potpisivanjem sporazuma prekinut šestomesečni štrajk prosvetara. Dve i po godine kasnije, Ana Brnabić, predsednica vlade, pozvala je čelnike sindikata u obrazovanju da u sredu u deset sati dođu u vladu na razgovor o aktuelnim temama u prosveti, saznajemo od Jasne Janković, koja priznaje da ju je ovaj poziv obradovao, ali i da će na sastanak otići s malo nade i bez velikih očekivanja.
Formiranje ili rasturanje odeljenja
– Najvažnije za prosvetu događa se u vreme kada su prosvetni radnici na kolektivnom godišnjim odmoru. Kad se vrate, suočiće se sa realnošću u kojoj će mnogi izgubiti deo fonda časova − stav je Jasne Janković, predsednice USPRS-a.
Njena je procena da će pravila o formiranju odeljenja, ako se ne povuku iz procedure, zatvoriti 800 odeljenja u Srbiji i ostaviti bez posla na hiljade učitelja i nastavnika.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika
Zatvaranje odeljenja u seoskim sredinama znaci gasenje buducnosti u selu.Nisu svi voljni da idu u grad, niti zele da ostave imanja,a i sta bi radili u gradu…Ispastace malisani.A koga je briga za to…
Potpuno se slazem !
Čak u seoskim skolama deca mogu mnogo vise da nauce.
Ne moze jedan učitelj podjednako posvetiti paznju 10 i 30 ucenika.
Umesto da i u gradskim skolama smanjuju broj ucenika a povecaju broj odelenja i tako povecaju kvalitet znanja ucenika, oni ce smanjivati ucitelje i trpati decu kao krompire u jednom dzaku, da ne vide svetlost sunca.
Ja ne znam u kojoj državi se zbog jednog ili dva učenika održava zgrada, plaća učitelj i pomoćni radnik. Ako ima takve, recite mi. Ekonomičnije bi bilo sakupljati učenike školskim autobusom i dovoditi u veće selo. E, sad, kad bi naša gospoda ministri bili ekonomični i u pogledu svojih troškova…
Recite vi meni u kojoj drzavi godisnje nestane jedan grad.Od pune cetvorogodisnje seoske skole ostane zgrada u kojoj je nekoliko ucenika.Stope da ljubimo cuvarima nasih sela i tradicije uciteljima koji sire pismenost i kulturu i u tim predelima nase domovine u teskim uslovima rada.
Marina, svaka Vam čast na komentarima…Kada bi bilo više takvih koji trezveno razmišljaju…
,,Najgore je ko ne zna,a uciti se ne da ,, da li cemo dobiti metode ,kada smo isprobali sve sto smo mogli kod pojedinih ucenika ne bi li savladali gradivo,a oni se i dalje ,,ne daju,, ? Vela bih da neko od Vas sto ocenjuje nas rad,dodje u nastavu nedelju dana samo,pa nam na primeru pokaze KAKO ? Plate nam zavise od toga,sigurna sam da cemo nesto nauciti od Vas te primeniti u praksi. Uziace roditelji privatne casove na kojima ti isti nece nauciti nista. A mi biti krivi ,pa po dzepu. Da li su zaista najbolji ucitelji koji imaju sve odlicne djake ? Od dobrog materijala se prave dobri kolaci !