Удружење Психолози и педагози у школама Србије предало је Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости одредби Правилника о оцењивању ученика у основном образовању, које омогућују да се родитељи више од половине ученика из истог одељења жале на рад стручних сарадника (школских психолога и педагога).
Иницијатива удружења психолога и педагога долази након више од две године откако је изменама поменутог правилника унета спорна одредба.
Истим чланом Правилника је, подсетимо, родитељима дата могућност да се жале на рад и оцењивање наставника.
Након негодовања просветних радника, али и шире јавности, председник Србије Александар Вучић је од надлежних затражио да „размисле о одлуци да родитељи оцењују наставнике“, али је Министарство просвете остало при свом.
Психолози и педагози у школама Србије сада поново указују да ставови 11 и 12 у спорном члану пет Правилника нису у складу са Уставом Србије и Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ).
Оспорени став Правилника о оцењивању прописује да „у случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, школа спроводи процедуру дефинисану у ставу 12, по којој се родитељи дописом најпре обраћају разредном старешини, а он даље обавештава стручног сарадника и директора школе.
Директор врши увид у допис родитеља, прибавља изјашњење стручног сарадника на чији рад је уложена примедба и испитује наводе, а потом са секретаром, односно другим стручним сарадником доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примедби родитеља.
„Уколико је примедба била основана директор и секретар, односно други стручни сарадник, израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад стручног сарадника, тако што планирају праћење остваривања задатака и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада стручног сарадника на чији рад су родитељи уложили примедбу, имајући у виду најбољи интерес ученика. Уколико подносилац није задовољан одлуком директора, може да се обрати надлежној школској управи, у року од седам радних дана од добијања одлуке, ради предузимања активности из надлежности школске управе”, пише у Правилнику о оцењивању у основном образовању.
У образложењу иницијативе коју су предали Уставном суду чланови Удружења Психолози и педагози у школама Србије подсећа да закон даје надлежност министру просвете да пропише начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, али не и евентуалну одговорност стручних сарадника у школама.
„Убацивањем оспорене одредбе министар просвете је прекорачио границе својих овлашћења из ЗОСОВ-а, јер је у подзаконски акт којим се уређује оцењивање ученика уврстио потпуно нову врсту поступка за одговорност стручних сарадника у школи, што представља увођење незаконитог, квази дисциплински поступка и потпуно ново и ван законских оквира предвиђено преиспитивање одговорности стручних сарадника, а која материја се може уредити само законом а не и подзаконским актом“, пише у иницијативи за оцену уставности и законитости.
Из Удружења Психолози и педагози у школама Србије наглашавају да ЗОСОВ у својим одредбама ни на једном месту не делегира овлашћење министру просвете да правилником који уређује оцењивање ученика успоставља механизме колективне и то лаичке контроле (од стране родитеља), над радом стручних сарадника.
Подсећају да закон као стручне сараднике у образовним установама препознаје психолога, педагога и библиотекара и да они не обављају васпитно-образовни рад, већ стручне послове.
Удружење сматра да уврштавање одредби о контроли рада стручних сарадника у поступак оцењивања ученика „представља правно насиље над стручним радом психолога и педагога у школама, а истовремено је учињена и повреда права на достојанство на раду и професионални интегритет“.
Наводе и да су стручни сарадници изложени арбитрерном, колективном, нестручном и веома субјективном притиску родитеља, а који ни на који начин нису компетентни за оцену њиховог рада, чиме се угрожава пре свега професионална независност у раду психолога и педагога, а која им је гарантована и Уставом и законом.
Цео текст: Данас











Ne vidim što bi ovo bio problem. Ko fobro radi svoj posao nema čega da se plaši. Ne vidim što bi se menjali zakoni da bi se štitili loši nastavnici. Većina i onako ne radi ništa. Čast izuzecima.
Stvarno? Zašto onda ne bismo uveli isto za sve profesije, ne samo za prosvetu? Pošto su svi najpametniji, a 90% stvari u državi ne funkcioniše kako treba, zašto onda ne bismo svi bili jedni drugima sudije pa da vidimo dokle ćemo da doguramo.
Kompetentna sam na osnovu iskustva, svog intelekta, vaspitanja, obrazovanja itd… Ne moram da budem u toj profesiji. A s obzirom da sam majka troje dece, TVRDIM da 50% nije za rad u školi. Uvek je bilo sjajnih i loših professora i to je tako! A posebno smo se uverili kada je bila online nastava kako se neki ponašaju i rade! Prave stvari i smislene uvek treba podržati kao što se treba boriti protiv stvari koje nisu dobre. I apsolutno treba menjati školski sistem a nastavnicima dati veće plate, normalna ovlašćenja ali I kaznu za neadekvatne stvari. Jer nisu kriva deca nego mi odrasli!
Bravo draga Iva, bravo!
Potpuna podrška za iskazanu inicijativu. Pod hitno brisati član tog teksta u pravilniku o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju.
Roditelji i bez ovoga imaju pravo prigovora na rad bilo kog zaposlenog, a direktor je obavezan da proveri o cemu se radi, i ako je prigovor osnovan , preduzima mere… tako da ovo nije nista novo. Ne vidim razlog za ovoliku uznemirenost 😏