Струковно Удружење секретара основних и средњих школа Србије обратило се данас медијима саопштењем, како би исказало свој став о недавно потписаном Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.
„Као члановима удружења правника који раде у образовању несхватљиво нам је да колеге које раде у образовању, а представници су синдиката, показују оволики степен незнања и себичности који су показали потписивањем овог вишеструко незаконитог акта“ – кажу правници запослени у школама.
Чланови Удружења кажи да је упитно да ли је Министарство просвете, које је са председником Владе у оставци, уопште имало легитимитет да потписује било шта, „а камоли овакав документ који је дискриминаторски, скандалозан, незаконит и противуставан.“
Они наглашавају да је улога секретара у установама образовања и васпитања да се стара о поштовању закона у раду и да указује на незаконите и неправилне одлуке надлежних органа.
„Овим путем указујемо на незаконитост потписаног Посебног колективног уговора, аргументовано и са доказима.“ – кажу секретари у школама и као доказ за своју тврдњу се позивају се на Устав Републике Србије, Закон о раду и Закон и забрани дискриминације.
Подсетимо, потписивањем новог Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, сви просветни радници који нису чланови синдиката стављени су у неповољнији положај на више начина.
Тако ће они добијати отпремнину у износу од две просечне плате, а ако одлуче да буду чланови синдиката, биће им исплаћене три.
Слична је ситуација са исплатом јубиларне награде која се, према ПКУ, исплаћује за 10, 20, 30, 35 и 40 година радног стажа. Она ће, за све који нису чланови синдиката, бити умањена за половину.
Како би указали на незаконитост овог уговора, правници запослени у школама позивају се на следеће одредбе закона.
„Приликом тумачења ових одредаба позивамо на Устав Републике Србије.“ – кажу из Удружења секретара.
Забрана дискриминације
Члан 21
Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Даље
Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката
Члан 194
Правни поредак Републике Србије је јединствен.
Устав је највиши правни акт Републике Србије.
Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.
Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом.
Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.
Даље:
УРЕДБА
О РАТИФИКАЦИЈИ КОНВЕНЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА БР. 111 КОЈА СЕ ОДНОСИ НА ДИСКРИМИНАЦИЈУ У ПОГЛЕДУ ЗАПОШЉАВАЊА И ЗАНИМАЊА
(„Сл. лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, бр. 3/61)
Члан 1
1. За примену ове конвенције, израз дискриминација подразумева:
а) свако прављење разлике, искључење или давање првенства заснованог на раси, боји, полу, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу, који иду за тим да униште или наруше једнакост могућности или поступања у погледу запошљавања или занимања;
б) свако друго прављење разлике, искључење или давање првенства, које иде за тим да уништи или наруши једнакост могућности или поступања у погледу упошљавања или занимања, које ће моћи поименце назначити заинтересована држава чланица након консултовања представничких организација послодаваца и радника, ако оне постоје, и других одговарајућих органа.
2. Прављење разлика, искључење или давање првенства који се заснивају на траженим квалификацијама за неко одређено запослење нису сматрани као дискриминација.
Даље:
ЗАКОН О РАДУ
(„Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење)
Члан 20
Дискриминација из члана 18. овог закона забрањена је у односу на:
1) услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла;
2) услове рада и сва права из радног односа;
3) образовање, оспособљавање и усавршавање;
4) напредовање на послу;
5) отказ уговора о раду.
Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од основа из члана 18. овог закона ништавне су.
Даље:
ЗАКОНА О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
(„Сл. гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021)
Члан 2
Изрази „дискриминација“ и „дискриминаторско поступање“ означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
Дискриминација због политичке или синдикалне припадности
Члан 25
Забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.
Дискриминацијом из става 1. овог члана не сматрају се ограничења која се односе на вршиоце одређених државних функција, као и ограничења неопходна ради спречавања заговарања и вршења фашистичких, нацистичких и расистичких активности, прописана у складу са законом.
„Мишљења смо да је незнање наших назови колега који су синдикални представници и алавост у заштити синдикалних интереса преовладали у конкретном случају, а да је техничка функција руководиоца Министарства просвете са друге стране и незнање и незаинтересованост произвела овакав „накарадан“ Посебан колективни уговор који би требало да штити интересе запослених у образовању, а у ствари je по одредбама вишеструко незаконит, противуставан и дискриминаторски.“ – појаснили су правници запослени у школама.
Они су позвали све људе од струке и колеге из образовања да јавно затраже одговорност свих потписника овог и оваквог Колективног уговора.