Док се школе спремају за 1. септембар, у просвети се води битка која је исподпросечне плате наставника оставила у сенци. Реч је о нацрту измена Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), који уводи нов, аутоматски основ за суспензију лиценце наставника који не држи наставу — формулација довољно широка да, према оцени синдиката, обухвати и колективну обуставу рада каква се догодила током школске 2024/2025. године. Јавна расправа о нацрту траје до 23. августа, а председница Скупштине Ана Брнабић изразила је наду да ће закон бити усвојен до краја месеца.
Шта данас пише у закону
Право на штрајк у Србији је уставна категорија. Устав Републике Србије, у члану 61, запосленима гарантује право на штрајк, али одмах додаје ограничење: то право може бити ограничено само законом, у складу са природом или врстом делатности.
Закон који то ограничење разрађује јесте Закон о штрајку, и даље у основи онај из 1996. године (касније допуњаван 2005. и 2012), који образовање изричито сврстава у „делатности од јавног интереса“ — у исту категорију са електропривредом, здравством и комуналним делатностима. За све такве делатности штрајк је дозвољен само ако је обезбеђен такозвани минимум процеса рада.
За просвету, тај минимум је прецизно одређен посебним законима — Законом о основном и Законом о средњем образовању и васпитању: наставник је, чак и током штрајка, дужан да држи наставу у трајању од најмање 30 минута по часу и да спроводи испите, док деца у међувремену морају бити под надзором. Ако се тај минимум не обезбеди, директор школе покреће дисциплински поступак, а закон предвиђа да се наставнику за ту повреду изриче мера престанка радног односа — дакле отказ, не опомена.
Кад је реч о лиценци за рад, коју издаје Министарство просвете и без које нико не може да предаје, важећи ЗОСОВ (члан 149) данас предвиђа само два основа за њену суспензију: када просветни саветник два пута заредом негативно оцени рад наставника, и када се наставник стручно не усавршава у складу са законом. Обустава наставе, сама по себи, данас није изричит разлог за одузимање лиценце — иако, како смо видели, јесте разлог за отказ по посебним прописима о штрајку.
Шта мења нацрт
Управо ту нацрт измена ЗОСОВ-а уноси новину. Предлаже се нови, трећи основ за суспензију лиценце: ако наставник „не остварује образовно-васпитни рад“, и то ни након што му директор упути писано упозорење. Такво поступање се аутоматски квалификује као тежа повреда радне обавезе, а механизам је линеаран — писано упозорење, па суспензија лиценце, па могући губитак радног места ако се стање не исправи у року од шест месеци.
Проблем, како указују правни аналитичари портала Зелена учионица, јесте у томе што закон не прави разлику између појединачног, неоправданог изостанка с посла и организоване, колективне акције наставника — обе би, у начелу, могле да потпадну под исту одредбу, под условом да је директор претходно упутио писано упозорење.
”Директор може својевољно да одузме лиценцу, ако није у добрим односима с наставником”
Мирјана Гашић, портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије — синдиката који је, иначе, активно учествовао у писању дела нацрта који се тиче права запослених — управо ову одредбу издваја као спорну: „Сада је то толико широко, па испада да директор својевољно може да одузме лиценцу, ако није у добрим односима са наставником“.
Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије, читав пакет измена види као наставак ширег обрачуна: „Од када је овај министар просвете сео у фотељу он спроводи одмазду према просветним радницима“.
Тања Нотарош, чланица Главног одбора истог синдиката, за портал Машина оцењује да је циљ измена контрола над запосленима: „Желе да нас држе под контролом“. Нотарош додаје и сопствену оцену да је просветним радницима већ сада, кроз постојећи оквир „минимума процеса рада“ и могућност отказа, право на штрајк у пракси сведено на симболичну меру.
Да ограничења за просвету нису новост, већ постоје деценијама, подсећа и Милан Јевтић, председник крагујевачког одбора Уније синдиката просветних радника. Он додаје да Србија јесте потписница конвенције Међународне организације рада која образовање не сврстава међу делатности у којима је минимум процеса рада нужан — што отвара питање да ли је актуелно ограничење права просветара на штрајк уопште у складу с међународним стандардима које је Србија прихватила.
Са друге стране, само Министарство просвете предложене измене брани као корак ка функционалнијем систему, наводећи у саопштењу да би предложене одредбе требало „да доведу до ефикаснијих решења када је реч о поступању установа“. Министарство додаје да су представници репрезентативних синдиката учествовали у изради нацрта — што делом потврђује и сама Унија синдиката просветних радника, која у званичном саопштењу наводи да су синдикати радили „са јасним циљем да се унапреде права запослених, смање административне обавезе“, али изричито додаје да не могу да изнесу став о деловима нацрта — укључујући, према свему судећи, и спорну одредбу о лиценци — јер им ти делови текста нису ни били предмет заједничке расправе пре него што су објављени.
Заједнички став репрезентативних синдиката: „загарантовано право на обуставу рада“
Свој, врло прецизно формулисан став у међувремену су изнела и сва четири репрезентативна синдиката просвете заједно — Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије. Они траже да јавна расправа буде проширена и да у њу буде укључена шира стручна јавност.
Синдикати изричито наводе да су чланови 149, 117. и 120. важећег закона — дакле и онај који данас прописује основе за суспензију лиценце — довољно добри и да треба да остану неизмењени. Противе се и увођењу новог става 3, који се односи на секретаре школа: по њиховој оцени, природа посла и осмочасовно радно време секретара у преподневној смени физички не могу да се остваре истовремено у две установе, што би нацрт, према њиховом тумачењу, ипак захтевао.
Најоштрију формулацију синдикати чувају управо за одредбу о суспензији лиценце због неостваривања образовно-васпитног рада. Према њиховој заједничкој оцени, таква одредба представља „ућуткивање наставника, спречавање слободног и оправданог критичког размишљања“. Ту одредбу директно доводе у везу са правом на штрајк, оцењујући да би њоме било угрожено оно што називају загарантованим правом на обуставу рада.
Синдикати иду и корак даље од коментарисања самог ЗОСОВ-а: траже измене Закона о раду и Закона о штрајку које би те прописе ускладиле са међународним конвенцијама — што се надовезује на раније поменуту примедбу да важећи Закон о штрајку из 1996. сврстава просвету међу „есенцијалне“ делатности, иако је конвенција Међународне организације рада ту не сврстава. Вреди напоменути да је истог дана, 18. августа, и Унија синдиката просветних радника Војводине засебно упутила захтев за одлагање усвајања ЗОСОВ-а, тражећи више времена за „озбиљан дијалог, анализу и усаглашавање“.
Шта практично значи за наставника у учионици
Ако нацрт буде усвојен у садашњем облику, практична последица је следећа: наставник који учествује у колективној обустави наставе — без обзира на то да ли је реч о законито најављеном штрајку уз обезбеђен минимум процеса рада или о спонтаној, неформалној солидарности каква се дешавала 2024/2025. — ризикује два одвојена, паралелна поступка: дисциплински поступак и могући отказ по постојећим прописима о минимуму процеса рада у просвети, и, ако нацрт прође, додатно и суспензију саме лиценце за рад, независно од исхода првог поступка.
Шта даље
Јавна расправа о нацрту ЗОСОВ-а траје до 23. августа 2026. године, а примедбе могу да доставе и појединци, не само синдикати и институције. Иницијатива Родитељи имају права позвала је све грађане да своје примедбе пошаљу на званични за то намењен мејл, за шта је припремљена и форма. Више о томе ОВДЕ.
Потпредседник НСПРС Никола Ћурчин је прву трибину у Београду оценио као неравноправну и формалну, не као суштински дијалог. Да ли ће коначан текст закона задржати спорну формулацију у неизмењеном облику, биће јасно тек када се јавна расправа званично оконча и предлог упути Скупштини.











Напишите одговор