Друштво психолога Србије огласило се саопштењем поводом све учесталије појаве комерцијалних апликација заснованих на вештачкој интелигенцији које се корисницима нуде као замена за психолошку или психотерапијску подршку. Повод је апликација „На терапији са Данијелом“, коју је покренула регионално позната психолошкиња Данијела Остојић и која је у последњих неколико дана подигла велику буру у стручној и широј јавности.
Апликација, доступна преко сајта naterapijisadanijelom.com, корисницима нуди оно што је описано као разговор „учен“ на основу Остојићкиног дванаестогодишњег терапијског искуства – вештачку интелигенцију која, како стоји у промотивном материјалу, слуша корисника „онако како би га слушала Данијела Остојић уживо“. Сервис се оглашава терминима попут „сеансе“ и садржи функције попут дневног упитника са шест питања и простора за писање о мислима које се „врте укруг“.
Управо је овакво позивање на клиничко искуство и терминологију терапијске праксе, примењено на производ без стручног надзора у реалном времену, оно што је изазвало реакцију струке.
Саопштење преносимо у целости:
Поводом све учесталије понуде комерцијалних АИ платформи које се рекламирају као облик психотерапијске или психолошке подршке, путем интернета и друштвених мрежа, Друштво психолога Србије сматра својом професионалном обавезом да укаже на ризике које овакве праксе могу представљати за грађане, посебно за особе које се налазе у стању психичке рањивости.
Психотерапијска и психолошка подршка представљају стручну делатност која подразумева примену научно засноване методологије, стручно образованог носиоца делатности, као и непрекидну професионалну одговорност за поступање према странци, укључујући и способност препознавања и адекватног усмеравања особе у кризи. Поузданост и безбедност такве подршке не зависе искључиво од привидне сличности разговора са терапијским процесом, већ пре свега од стручне компетентности, надзора у реалном времену и поштовања етичких стандарда струке.
Друштво психолога Србије са забринутошћу прати појаву комерцијалних платформи и апликација заснованих на вештачкој интелигенцији које нуде разговоре означене терминима попут „сеанса“ или „терапеутска подршка“, без довољно јасних информација о стварном обиму стручног учешћа у њиховом развоју, ограничењима примене и начину поступања у ситуацијама повишеног ризика. Овакве праксе могу довести до погрешног разумевања природе и поузданости услуге коју корисник добија, као и до одлагања потраге за одговарајућом стручном помоћи у тренуцима када је она најпотребнија.
Посебно скрећемо пажњу на праксу означавања оваквих производа терминима и ауторитетом клиничке психологије, укључујући позивање на искуство или методу стручњака, док стварни увид тог стручњака у појединачни разговор изостаје.
Када психолог својим угледом позајмљује веродостојност аутоматизованом систему над којим нема стручни надзор у реалном времену, то доводи у питање начело пуне, тј. недељиве надлежности психолога из Кодекса етике психолога Србије, према којем психолог у пуном обиму примењује своја стручна знања и искуство за добробит странке.
Сврха психолошке и психотерапијске подршке није да симулира форму терапијског разговора, већ да обезбеди стручну, безбедну и одговорну помоћ особи која се за помоћ обраћа. Означавање производа који то не могу да гарантују терминима преузетим из клиничке праксе доводи корисника у заблуду о нивоу стручног надзора који заправо прима, што може имати озбиљне последице по његово ментално здравље и безбедност.
Питање употребе вештачке интелигенције има посебан значај у третману психолошких проблема и психичких стања, нарочито у ситуацијама изражене суицидалности и ургентних психијатријских стања. У таквим случајевима изостанак јасног и непосредног упућивања на службе за пружање помоћи не представља само пропуст у квалитету услуге, већ може имати и озбиљне последице по живот и безбедност корисника. Подсећамо да особе у кризи треба увек, без обзира на то каква им се дигитална подршка нуди, да се обрате линији за кризне ситуације или другом одговарајућем виду хитне стручне помоћи.
Друштво психолога Србије подсећа да се психолошка делатност мора обављати у складу са Законом о условима за обављање психолошке делатности и да су психолози обавезни да поступају у складу са Кодексом етике психолога Србије, да чувају интегритет стручног поступка и поверење јавности у психолошку струку, те да избегавају сваки облик учешћа у производима који клинички ауторитет користе без одговарајућег, документованог стручног надзора.
Позивамо све психологе да доследно поштују професионалне и етичке стандарде приликом сваког облика сарадње са произвођачима дигиталних производа намењених менталном здрављу и да посвете додатну пажњу у области психолошких и психотерапијских услуга које се нуде путем интернета и других комерцијалних канала, а потенцијалне кориснике, клијенте и ширу јавност позивамо на опрез и критичко сагледавање комерцијалних алата, уз апел да, кад год су у могућности, предност дају квалификованим и лиценцираним стручњацима који могу да гарантују професионалну одговорност, безбедност и етичке стандарде током терапијског процеса.
Очување поверења јавности у психолошку и психотерапијску подршку није само питање заштите струке, већ и питање заштите јавног интереса и безбедности грађана.