Празници и традиција

Празници… чаробно доба године. Мириси колача, осветљен и окићен град, поклони, дружења… све то у већини нас изазива осећање радосног ишчекивања и узбуђења. Ону посебну чар осећају само деца. Већина људи своје најлепше успомене из детињства веже управо за новогодишње и божићне празнике.

Foto: Canva

Празници свакако представљају идеално доба за провођење више времена са својом децом. Кроз породичну повезаност, традицију и догађања дете развија сопствени идентитет, емоционалност, социјализацију и припадање, и тако задовољава потребе за осећајима љубави, поштовања, уважавања и прихватања.

Управо празнично раздобље (од Светог Николе до Божића) пружа изузетну прилику за развијање породичне традиције, односно омогућава детету усвајање позитивних родитељских искустава везаних за празнике, чиме се дете учи да поштује једноставне али посебне животне тренутке и прихвата значај међусобних односа у свом животу.

Како развити породичну традицију?

Кад родитељи (или баке и деке) детету причају о празничним догађајима и људима из њиховог детињства, сви ти догађаји и особе постају део унутрашњег, емоционалног света детета. Важан део породичне традиције је свакако и понављање активности, односно породични ритуали. Деца најбоље уче путем понављања: ритуали покрећу активности, а деца воле понављање јер им пружа осећај сигурности. Наиме, да би се дете осећало сигурно, потребно му је да је његов свакодневни свет предвидљив. Ритуали и породични обичаји, како свакодневни тако и они посебно везани уз празнике, стварају већи осећај сигурности и пријатности у животу детета, што све позитивно утиче на његов развој у самопоуздану, прилагођену и зрелу одраслу особу. Настојте из године у годину да понављате неки део празничних ритуала, нпр. заједничко прављење и слање честитки, време кићења куће и поделе поклона, заједничко прављење колача, шетња градом на први дан Нове године, одлазак у цркву на Божићно јутро и слично.

Потрудите се да укључите дете у што више заједничких активности, нека помогне у кићењу јелке или прављењу колача, похвалите га (без обзира на изглед јелке и укус и изглед колача), нека се осећа корисно и поносно; тиме се развија његово самопоуздање и самосталност. Старијем детету дозволите да се „одмори“ од школе, ово је за њега ипак врло узбудљиво доба године, па и оно заслужује свој „годишњи одмор“.

Уколико вам „недостаје“ породичне традиције, никад није прекасно да почнете. Питајте своју децу шта би војели да раде сваке године. Уколико не можете да усагласите предлоге укућана почните прославу на више начина, тако да сваки члан породице осећа да је важан део славља.

Поклањање

Поклањање свакако представља важан део празника. Осим што кроз чин поклањања деца испуњавају неке од својих великих жеља, такође могу да размишљају о томе шта може да развесели друге људе и о томе шта је важно људима до којих им је стало. Весеље драгих људи приликом отварања поклона у које је дете уложило свој труд му свакако може учинити празнике још радоснијим и вреднијим.

Наравно, не морате све поклоне куповати у продавницама и тржним центрима. Научите своју децу како да своје поклањање „обоје“ правом вредности и осећањима. Израда њихових личних поклона може им помоћи да искажу колико им је до одређене особе стало, па да цео процес поклањања буде још вреднији и за њих саме и за онога ко поклоне добија.

Заједно с децом направите поклоне. Помозите деци да направе своје личне колаже, цртеже, слике…, па их уоквирите оквирима које су деца сама украсила; направите украсе од гужваних салвета, бомбона (окачите бомбоне на кончић – деца много воле бомбоне на јелци) или напеците велику количину домаћих колача (наравно, све у сарадњи с дететом) … Могућности су небројене!
Уместо поклањања предмета, учите децу да поклањају своје време. На пример: бака би можда ценила унукову помоћ у поспремању подрума, или би деди било корисно објаснити како да користи интернет, или поспремање гараже са татом, или помоћ мами у кухињским пословима… Нека деца поклоне честитке са уписаним временом које поклањају. У ово време заузетости и помањкања слободног времена, овакви поклони могу бити итекако вредни.

Важно је запамтити да деца уче по моделу својих родитеља, односно имитирају родитељско понашање и систем вредности и размишљања. Покажите својој деци да празници могу бити испуњавајуће и радосно доба године, а не стресан и исцрпљујући маратон по тржним центрима, па спремање, па гости, па “пусти ме још мало док попијем кафу”, “изађи док попушим цигарету”, “сачекај док одрасли причају”, “не може човек од вас ни филм да погледа!”…

Од њиховог раног детињства наглашавајте да није битно добити хрпе поклона, већ давати и примати од срца. Раним увођењем традиција које наглашавају право значење празника, можете помоћи у обликовању начина на који дете гледа на празнично раздобље и на то шта значи давати и примати током целе године.

Извор: Родитељ Србија