Пре него што следећи пут закачите слику вашег детета на Фејсбук, прочитајте где све та слика може да ЗАВРШИ

Сви имамо једну такву другарицу. Сазнали смо да је трудна када је објавила слику са ултразвука, њена преслатка беба није провела ни цео сат на овом свету када је почела да скупља прве лајкове, а онда су фотке из кревеца, каде и са ноше почеле да се нижу једна за другом.

Новим генерацијама просто је природно да оно што окупира њихов живот, окупира и њихов профил. У неком трену то постану деца, на коју су родитељи толико поносни, да деле скоро сваки заједнички тренутак.

За овај тип родитеља измишљени су чак и нови термини “шерентинг” (схаринг + парентинг) или “родитељење” (родитељи + дељење). Тренд су углавном прихватиле маме, а неке су њиме толико добро овладале, да их продавци дечјих производа плаћају да рекламирају њихову робу на мрежама.

“Родитељење” има много предности и једну ману – објављене слике лако могу да “добију ноге” и одлутају тамо где им није место.

Ово су неке од ствари на које родитељи треба да обрате пажњу пре него што кликну на дугме “објави”.

Твоја беба је моја беба”

Пре три године једна инстамама остала је у шоку схвативши да на другом профилу непозната жена објављује слике њене бебе и свима прича како је девојчица заправо њена.

Та жена би просто снимила слику детета са профила праве мајке, поново је поставила на свој профил, а потом са пратиоцима коментарисала фотографије, све време их убеђујући да је она заиста родитељ детета.

Инстаграм појава добила је назив “бејби рол плеј”, а дешава родитељима који имају много непознатих пратилаца. Лажне профиле није лако само пријавити и угасити, јер да би то учинили, родитељи морају да Инстаграму даказују да су они заиста родитељ тог детета, а не онај други.

Дечја порнографија

Највећа ноћна мора сваког родитеља је да слика његовог детета заврши међу садржајем дечје порнографије. Нажалост, ове ствари су се догађале и баш због њих родитељи треба да буду екстремно опрезни да ли желе да голишаве слике деце окаче на мрежу. Оно што нормална особа види као невини садражај, педофили ће видети на сасвим други начин.

Модел за индонежанску помаду

Поједине нискобуџетне компаније са другог краја света, које не планирају да своје производе икада шаљу у Србију, лако могу преузети слике ваше деце и искористити их у промотивне сврхе.

Једној америчкој породици се десило да су им пријатељи из Чешке донесу неку етикете са које се смеши њихов син, док је другој мајци пао мрак на очи када је сазнала да је слика њене ћерке, која иначе има Даунов синдром, искоришћена за убеђивање људи да ураде пренатални тест – и прекину трудноћу ако се покаже да дете има Даунов синдром!

Поспрдни мемови

Сви смо их користили и сви знамо колико смешни могу да буду. Но, питање је колико ће бити забавно ако се фотографија на којој ваше дете прави урнебесну гримасу претвори у интернет сензацију, вирал или мем.

Шта ће да се деси ако неки од тих мемова постане поспрдан према детету? Како ће оно да реагује, да ли ће га у школи задиркивати и када ће проћи та неочекивана популарност, само су нека питања која треба свако да постави.

Да ли би наша деца волела да њихове слике буду на интернету?

Пре 18 година нисмо могли да замислимо интернет какав је данас. Исто тако не можемо да претпоставимо како ће онлајн свет изгледати у наредних 18 година, када ова деца одрасту. Може се десити да ивер падне далеко од кладе, те да данашњи клинци одбију сваку везу са виртуелним светом. Може се десити да сви до тада објављени садржаји за њих буду само извор непријатности.

Шта кажу маме:

Колико типова родитеља, толико и типова родитељења. Маме о томе имају другачије ставове.

Јелена: Ниједна слика онлајн

– Слике свог сина не постављам на мреже, јер никад се не зна како се оне могу злоупотребити данас или сутра. Можда мој син једног дана буде председник државе, а онда му ископају те слике – кроз смех прича Јелена из Јагодине.

Она додаје да су одлуку муж и она донели заједно.

– Ко треба да види моје дете, видеће га и овако, а људи са Фејса са којима се чујем једном у сто година, нема потребе да га гледају. Наши блиски пријатељи поштују нашу одлуку, и не каче слике мог детета на своје профиле. Изузетак су фотке из играонице где је 15-оро деце око торте и не могу ја једина да извољевам и браним да се објави таква слика. Наравно, муж и ја нисмо таговани на тим сликама – истиче ова мама.

Тамара: То је лични избор

– Постављање фотки на друштвеним је лични избор. Поштујем одлуку оних који то презиру, али мени је слатко да их гледам како расту и када ме Фејсбук подсети на неки догађај од пре пар година. Профил ми је закључан и фотке могу видети само моји пријатељи и рођаци које и иначе знам. Имам много другова и родбине расутих по свету и на тај начин пратимо животе једни других. Овако смо у току, јер нисмо у могућности да се виђамо. Знам за све могућности замки на Интернету, стално размишљам о томе да ће слика моје ћерке завршити на неком педофилском сајту и молим Бога да међу мојим пратиоцима нема поремећених особа – каже мама Тамара из Београда.

Између ова два типа постоји и трећи – маме које објављују слике деце, али само оне на којима су клинци окренути леђима или им се види само један део тела. Неке бебама не сликају главу, а друге преко дечјег лица стављају филтер са Снепчета.

Шта кажу стручњаци

Сасвим је природно што родитељи воле да се хвале својом децом и њиховим постигнућима, али довољно је да једна особа приступи друштвеној мрежи са намером да злоупотреби сву ту доброту и срећу – и то ће урушити цео систем, каже др Драгана Ћорић, професорка на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, оснивачица и председница УГ Родитељ Нови Сад и боркиња против вршњачког насиља.

– Најбоља је заштита не постављати слике деце, а ако се то већ чини, онда слике треба да буду видљиве само за проверене пријатеље или да се лица деце затамне – објашњава Чорић.

Она наглашава да још већа опасност може настати када су деца та која превише деле.

– Наша деца су се са Фејсбука преселила на Инстаграм. Сторији и могућност да се има приватан налог, који није могуће пронаћи сем позива корисника тог налога, дају им могућност вођења тајног живота и скривања. Игре жмурки које смо ми играли на улици биле су далеко безопасније, него игре жмурки које се сада играју на www. Веома брзо, садржај који се поставља може доспети у дип веб или дарк веб, а то су зоне немерљиве опасности – објашњава она.

Д. Тулимировић

Извор. Блиц