Iako je do početka školske godine ostalo svega tri nedelje iz Vlade i Kriznog štaba danima stižu oprečne informacije, a premijerka Srbije je najavila da su spremni detaljni planovi i uputstva o načinu organizacije nastave i da će resorni ministar o tome javnost obavestiti sutra.
A prema modelima koji su dosad najavljeni utisak je ne samo da nijedna varijanta nije razrađena do kraja, već da svaki od njih otvara bezbroj (ne)rešivih pitanja.
Ako je boravak u školi siguran za mlađe osnovce, zašto nije i za sve ostale đake? Ako će učenici nastavu u školi slušati podeljeni na manje grupe, kako obezbediti dovoljan broj nastavnika?
Ako deo odeljenja sluša nastavu u školi, a za to vreme drugi deo kod svojih kuća, znači li to da će prosvetari raditi duplo?
Da li su obezbeđeni tehnički i svi drugi uslovi da se nastava može izvoditi onlajn, samo su neke od dilema na koje odgovore nismo čuli.
Prosvetni radnici i roditelji nisu pitani o problemima uočenim tokom prethodnog polugodišta, niti je prosvetna vlast uradila analizu efekata nastave na daljinu.
Konstantno ponavljaju floskulu da đaci u Srbiji nisu bili ni dana bez škole, jer se odmah po uvođenju vanrednog stanja prešlo na TV časove i onlajn nastavu.
A svako ko je u toj nastavi učestvovao svedoči da je vladao opšti haos, koji je resorno ministarstvo samo pojačavalo nemuštim i često protivrečnim dopisima, insistirajući na formi, a ne na suštini i stvarajući privid da „na terenu“ sve besprekorno funkcioniše.
A da bi se to bar delimično desilo bilo je za početak nužno da se gradivo sažme, da se obezbede računari i internet nastavnicima i đacima koji ih nemaju i da se škole obavežu da koriste platforme za učenje na daljinu koje omogućuju „živu“ komunikaciju učenika i nastavnika.
U nedostatku jasne strategije najavljuje se da će odluka o organizovanju nastave biti prepuštena školama, što ne bi bilo sporno da je naš obrazovni sistem negovao autonomiju.
Sada na naplatu dolazi centralizacija na kojoj je aktuelni ministar posebno insistirao, i sada treba da poverujemo da će veliki broj stranačkih direktora koji su za sve čekali odluku „odozgo“, moći samostalno, profesionalno i odgovorno da organizuje rad škole u uslovima daleko od idealnih.
Prebacivanjem „vrućeg krompira“ u ruke nastavnika i roditelja (za koje je najavljeno da će odlučivati hoće li deca slušati nastavu u školi ili kod kuće) vlast očito želi sebe da amnestira od odgovornosti, a sve će se na kraju slomiti preko leđa učenika, koji su iz prethodnog polugodišta izašli bez znanja i sa silnim peticama u đačkim knjižicama.
Izvor: Danas