Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је да је неопходно што пре отклонити препреке како би информатика постала обавезан предмет у основној школи.
Он је на јучерашњем састанку са председником Националног просветног савета Александром Липковским изразио жаљење што НПС није прихватио предлог Министарства просвете да информатика већ од ове школске године буде обавезна.
Прочитајте и Шарчевић: “6.000 људи је вишак у просвети, нашао сам минус у каси”
Липковски каже за Данас да сагласност за то постоји, али да је неопходно створити техничке и кадровске предуслове. На питање да ли је реално да информатика већ од школске 2017-18. буде обавезан премет, Липковски одговара да то „није немогуће“, али понавља да се морају обезбедити техничка опремљеност школа, одговарајући софтвер и наставни кадар. Судећи према енергији министра Шарчевића, како каже, могуће је све припреме завршити током предстојеће школске године.
У међувремену, од 1. септембра ђаци ће учити по иновираним програмима информатике, а Министарство ће организовати онлајн обуке за наставнике и учитеље, као подршку у примени тих измењених програма. Увођење информатике као обавезног предмета у основној школи најавио је и премијер Александар Вучић у свом експозеу и то, како је навео, у мандату ове владе.
Прочитајте и Чачак: Штрајком избегли контролоре, сад им прете откази
Подсетимо, НПС је крајем јуна усвојио редефинисане програме за изборни предмет од играчке до рачунара, који деца имају у нижим разредима осмолетке, затим за изборни предмет информатика и рачунарство у вишим разредима основне школе, као и за информатику као обавезан предмет у средњим школама. Предлог да информатика буде обавезна од петог разреда није добио подршку већине чланова Савета, који су сматрали да је све урађено на брзину и да школе немају адекватну рачунарску опрему.
Идеја о раздвајању техничког и информатичког образовања на два предмета месецима је била предмет спорења Министарства просвете и наставника ТИО. Они су се противили идеји да се из постојећег предмета “извуку” информатички садржаји и програмирање, уз образложење да се информатика не може одвојити од технике. Примедбе су имали и на то како је замишљена реализација наставе, али и на опремљеност школа, састав и рад радне групе која је урадила предлог, нове наставне програме техничког образовања…
Представници Министарства, с друге стране, указивали су на ниску дигиталну писменост основаца, али и да постојећу наставу информатике прате бројни проблеми, од тога да нема континуитет, па се ђаци кроз основну и средњу школу стално враћају на почетак. У обавезним предметима нижих разреда основне школе нема никаквих информатичких садржаја, а позиција изборног предмета информатика у вишим разредима такође је проблематична. Оцена из изборног предмета не улази у просек, због чега ђаци нису за њега заинтересовани, а део наставника, у жељи да сачува радно место, оцењује ђаке углавном петицама.
Коначна одлука о статусу информатике је на Националном просветном савету.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас
Ajoj, pa u vecina digitalnih kabineta deca igraju igrice ili su na fejsu. U nekom kabinetima rede nestrucni ljudi koji se sepure a ne znaju vola da ubodu. A ko ce da obezbedi racunare????????????????