Родитељи се данас слажу са тим да децу не треба физички кажњавати. Међутим, имају много флексибилнији став када је у питању послушност детета. Један корисник сајта Тумблр који је на докторским студијама из дечјег развоја, написао је своје мишљење о томе на датом сајту:
„Не можемо никада да решимо проблем насиља над децом у нашем друштву ако не одустанемо од идеје да је најгоре што дете може да уради – да буде непослушно.
Толико много људи не успева да разуме баш ову појаву – жале се да борци за дечја права треба да престану да се баве ‘бесмисленим малим стварима’ и да се брину само онда када се деси ‘право насиље’. Ова два повода су заправо исто. Тиме што чувамо идеју да су деца морално обавезна да буду покорна, дајемо легитимитет злостављању. Тиме што продужавамо идеју да родитељи морају да буду доминантни да би испунили своје одговорности охрабрујемо их да буду насилни.
Престаните да хвалите своју децу за то што су покорна.
Престаните да напомињете како су „добра“ када се не свађају или не жале.
Престаните да изједначавате „поштовање“ са послушношћу.
Престаните да зовете своје дете „лепо васпитаним“ када оно што заиста мислите је да ћуте и траже што је мање могуће.
Уместо тога хвалите своју децу због њихове доброте и моралне снаге која долази изнутра. Приметите њихова добра дела и несебичност.
Покажите да се поносите тиме што она помажу другима. Охрабрите их када преузму одговорност. Подржите их када се успротиве.
Престаните да хвалите родитеље зато што су доминантни. Престаните да се дивите што држе своју децу на кратком повоцу, што могу да их ућуткају једном речју, или да их уплаше погледом. Престаните да се одушевљавате када се родитељи хвале свим начинима којима држе децу под контролом.
Уместо тога хвалите родитеље који негују добре међуљудске односе са својом децом. Реците им како је сјајно када их видите да измаме осмех са лица своје деце. Приметите како поштују своју децу, како с њима причају као са људима. Охрабрите их у томе да проводе време са својом децом и онда када их не подучавају, исправљају или им наређују. Приметите која је храброст потребна да признају када погреше.
Подржите их када их други родитељи осуђују јер нису строги васпитачи.“
Након тога је уследила дискусија. Једна мама је изнела своје мишљење да деци треба дати слободу, али их и треба учити да поштују правила како би била функционални чланови друштва. А до тога се не долази тиме што „мама зна најбоље“.
Свако мисли да ради најбоље када је васпитање његовог детета у питању. Чињеница је да је бити родитељ улога у којој ћете сигурно направити грешке. Али док год сте свесни да их правите и желите свом детету најбоље поштујући његове капацитете и интегритет, на добром сте путу.
Превела и приредила: Мариа Милојковић