Da li će roditeljstvo biti životno pozicioniranje sa svim svojim blagodetima i mesto sa koga ćete neometano podsticati rast i razvoj sopstvene dece, ili će biti samo još jedna „uloga“ u nizu koju vam život navodno nameće, mesto sa koga svoje toksične emocije neobuzdano prenosite upravo sopstvenoj deci – zavisi od vas samih.
Ako je uloga, onda definitivno glumite. Kakva će vam tačno uloga biti, zavisi od vaših unutrašnjih obrazaca i uverenja. Ako su vam ljubav u detinjstvu pokazivali kroz preteranu kontrolu svega što radite, mislite, želite… ne čini li vam se da radite to isto?
Duboko u sebi verujete da to jeste ljubav, međutim, konstantna briga da će se vašem detetu nešto loše dogoditi ako niste pored njega ili bar ne razmišljate zabrinuto o njemu je samo maska.
Preterana briga nije ljubav već alibi za sopstvenu neurozu. Ne čini li vam se da su vaša deca vaš alibi… za mnogo toga. A opet, gotovo svi roditelji žele deci najbolje i daju najviše što mogu i umeju. I to možda jeste tačno, ali da li je to ljubav ili samo miks raznoraznih pozitivnih i negativnih naboja koji podsećaju na ljubav; i da li je emocija zaista naša ili smo taj miks nasledili od svojih roditelja? To je ono čime bi svaki roditelj trebao da se pozabavi, ukoliko zaista svom detetu i sebi želi najbolje.
Autor: prof. raz. nastave Biljana Stojković (pahuljicaa28@gmail.com)