Na dečjem odeljenju „Instituta Banjica“ radio sam ceo svoj radni vek, a načelnik dečjeg odeljenja koje je imalo kapacitet od 126 postelja bio sam preko dvadeset godina. Učinio sam veliki broj operacija na dečjim stopalima zbog kongenitalnih anomalija ali i stečenih deformiteta. Kao dokazani stručnjak, moram da reagujem na skorašnje tekstove objavljene u nekim novinama o navodnoj neškodljivosti cipelica za malu decu.
Dete se rađa sa stopalom koje sa plantarne strane (tabanske) ima debeo masni sloj, a što na prvim pregledima neki neiskusni pedijatri proglašavaju ravnim stopalima. Takva konfiguracija dečjeg stopala je najnormalnija, jer je masni sloj ispod kože predviđen da štiti dublje slojeve od moguće povrede u najranijem periodu nakon prohodavanja pa sve do četvrte godine života. U tom životnom periodu dete će stati bosom nogom na svaki predmet na podlozi jer nema životnog iskustva. Iskustvo stiče polako i sa četiri godine jasno razlikuje opasne predmete na podlozi. U prvim danima po prohodavanju staće i na staklo i svaki drugi predmet koji će ga povrediti, ali ubod će povrediti kožu a završiće se u masnom tkivu, bez povređivanja dubljih slojeva, pa će ujedno biti i novo životno iskustvo. Cipele sa „lepo izvajanim uloškom“ raznih proizvođača govore o njihovom „naporu“ da učine vašem detetu nekakvu pogodnost. Zbog toga su cene cipela za bebe i malu decu kao da su broj 56. U stvari, svaki uložak upropašćuje dečije stopalo. ZAŠTO?
Na plantarnoj strani stopala nalaze se u dva sloja, po osam mišića, koji isključivo služe da održavaju uzdužni svod stopala i prednji poprečni svod. Sloj masnog tkiva u prve četiri godine štiti od povreda osim plantarne fascije i tu grupu mišica i prateće krvne sudove i nerve. Zbog svoje mase „prikrivaju“ formu svodova i to zavarava pedijatre. Zato se lako odlučuju da proglase „ravna stopala“. Kada u obuću smestimo uložak, vršimo pritisak na koštane strukture stopala izazivajući prividno konfiguraciju svoda. Kada bi dete moglo da vam saopšti tog trenutka kada mu prvi put obujete cipelu sa uloškom reklo bi Vam „da ima osećaj kao da ima kamen u cipeli“. Takvim “anatomskim” cipelicama u potpunosti isključujemo funkciju plantarne muskulature (već pomenuta dva sloja po osam mišića) i kada ta muskulatura koje je u potpunosti isključena iz funkcije atrofira i izgubi svaku funkciju i snagu da održi svodove u fiziološkom položaju stopalo se „sruši“ i tada stvarno postaje „ravno stopalo“.
Da Vas dalje ne bih ubeđivao šta je dobro, a šta ne za stopalo vašeg deteta, idite u prvi razred osnovne škole i zamolite da se sva deca izuju. PORAZ! Skoro da nema deteta sa normalnom konfiguracijom stopala. Idite na ulicu i pronađite romsko dete/ciganče (bez namere da bilo koga vređam), koje hoda boso od maja do oktobra, sa ravnim stopalima, pa ponovo razmislite. Za dete su najbolje cipele koje imaju dobro pokriveno stopalo zaštićeno od vlage i hladnoće bez ikakvog uloška sa normalnom proporcionalnom petom prema veličini cipele, da dete ima utisak da hoda bosom nogom po ravnoj podlozi. U najranijem delu hoda kada je hod uglavnom po kući – isključivo koristiti štrikane nazuvke, koje proizvode bake. Pa u početku i za prvi izlazak u dvorište ili parkić, a još je bolje u toplim mesecima, da dete bude boso. Da se našalim, ali sam pomalo i ozbiljan, kada kažem da cipele treba kupiti kada dete stane na sred sobe i kaže „hoće li neko ovde i meni kupiti cipele“. Patike nisu potrebne dok dete ne počne da se bavi sportom, jer uglavnom sve patike imaju ugrađen uložak.
Autor: Prim. dr Ljubomir Georgijević, specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju