Još devedesetih godina prošlog veka kasne trudnoće su bile izuzetak.
Danas, gotovo četvrtina trudnica su žene starije od 35 godina. Razlozi zbog kojih sve više žena i parova odlaže rađanje deteta su brojni – neko želi najpre da postigne profesionalni uspeh, neko želi da osigura materijalnu sigurnost pre dolaska deteta, a neko kasnije pronađe životnog partnera s kojim želi decu…
Uz sve te razloge biološki sat otkucava, a žena se pre ili kasnije nađe pred odlukom – sad ili nikad.
Bez namere da raspravljamo o svim aspektima trudnoće u zrelim godinama, jer odluku će uvek doneti žena, zanimalo nas je kolike su šanse za radost majčinstva nakon 35. godine i koje su prednosti i rizici kasne trudnoće za majku i dete. Odgovorio nam je ginekolog prim. dr sc. Vladimir Šparac, koji ima dugogodišnje iskustvo u lečenju neplodnosti i vođenju rizičnih trudnoća.
Prosečni životni vek žene povećao se od prošlog veka s 50 na 80 godina, žene u 35. su danas u boljoj fizičkoj kondiciji, čak u vrhunskoj formi. Zašto se plodnost nakon 30. godine znatno smanjuje? I šta se uopšte smatra kasnom trudnoćom?
– Apsolutno je tačno da žene danas žive mnogo kvalitetnije i za svoje telo poštednije nego što je to bilo prije 30, 50 ili više godina. Ali plodnost je nešto što je ljudskoj vrsti, kao i velikoj većini svih ostalih vrsta na našoj planeti, imanentno samo u mlađoj životnoj dobi.
Plodnost se zapravo od dvadesetih godina polagano stalno smanjuje, no prvi statistički značajni, pravi pad plodnosti u opštoj ženskoj populaciji vidimo tek od 35. godine života. Zbog toga se i medicinski nakon te dobi trudnica definiše kao starija (gravida vetusta).
Sledeća drastična granica je dob od 40 godina, kada se plodnost žene drastično smanjuje i pada s nekih 15-20 posto na samo 2-3 posto u dobi od 45 godina.
Jesu li ovo tačni podaci ili se oni ipak razlikuju u zavisnosti od fizičkih karakteristikama svake žene?
– Podaci su načelno vrlo tačni, no neka minimalna odstupanja uvek mogu biti prisutna, zavisno prvenstveno od naslednih karakteristika pojedinih osoba, a manje od njihovog kvaliteta života.
Da li je tačno da danas veliki postotak žena ulazi u ranu menopauzu, a čak im je i pre toga značajno smanjena plodnost. Kako to objašnjavate?
– Pa ne bih se potpuno složio s tom tezom. U prevremenu menopauzu (gubitak ciklusa pre 40. godine) ulazi oko 1 posto ženske populacije i taj je postotak manje-više stalan. Nešto više žena koje ulaze u ranu menopauzu, koju karakteriše gubitak ciklusa pre 45. godine života, vidimo u ambulantama.
Ali mislim da je to zato što danas mnogo više žena dolazi na pregled ginekologu te otvorenije razgovara o navedenom problemu, dok se on u prošlosti uglavnom „gurao pod tepih“.
Jednom kada se trudnoća ostvari, kako proveriti da li je plod genetski zdrav?
– Zahvaljujući razvoju nauke, danas imamo čitavu paletu testova kojima se može proveriti genetsko zdravlje ploda. Mogli bismo ih deliti po različitim osnovama, ali možda je najbolje da ih podelimo na one neinvazivne, dakle nerizične za majku i dijete, te invazivne, koji su uvek i precizniji, ali i donekle rizični zbog mogućih komplikacija tekom testa ili kasnije u trudnoći.
Danas se kao prva linija izbora uglavnom koriste neinvazivni testovi probira (NIPT), upravo zbog toga da se izbegne rizik za majku i dete, a s obzirom na to da su dosta osetljivi i prihvatljivi za siguran nadzor inače ultrazvučno uredne trudnoće.
Koji su još faktori rizika za kasnu trudnoću koji zahtevaju poseban oprez i lekara i žene, mogu li se uspešno rešiti ranim otkrivanjem?
– Svakako je važno spomenuti da osim navedene patologije, utemeljene na genetskim promenama, telo žene procesom starenja ostvaruje i sve ostale opšte zdravstvene rizike koji se povećavaju s godinama, a mogu biti vrlo važni za uspeh trudnoće.
Tako se, npr, na polju ginekološke patologije nakon 30. godine povećava učestalost pojave tumora materice – mioma, zatim rastu rizici pojave cističnih promena na jajnicima (npr. endometrioza), oštećenja anatomije i fukcionalnosti jajovoda s preležanim infekcijama.
Osim toga, opšti zdravstveni problemi, npr. hipertenzija, dijabetes, gojaznost, bubrežne bolesti… imaju direktan uticaj na tok trudnoće. Sve ove promene mogu vrlo drastično uticati na plodnost žene i uspešan tok trudnoće.
U kasnoj trudnoći povećava se rizik rođenja deteta s više hromozomskih abnormalnosti. Najčešći, i čija se verovatnoća povećava s godinama majke je Daunov sindrom. Imate li statistiku o njegovoj učestalosti?
– Da, kao što sam ranije spomenuo, predugi boravak jajne stanice u stanju mirovanja rezultira oštećenjem njenog DNK.
Posledica će biti otežano ostvarivanje trudnoće, odnosno povećanje učestalosti genetskih abnormalnosti, od kojih je Su Daun (trisomija 21. hromozoma) najčešći.
Kao skica može poslužiti podatak da u dobi od 20 godina, učestalost nalaza Sy Daun kod plodova je 1/1070. U dobi žene od 34 godine, učestalost je 1/310, a samo godinu dana kasnije, s 35 godina raste na 1/250. Rizik kod žene od 44 godine je čak 1/20 trudnoća.
Kasne trudnoće imaju i neke prednosti, kao što je psihološka spremnost, svestan odnos žena prema svom statusu i svesna želja da se iskuse radosti majčinstva, što nije nevažno.
Osim toga, zrele trudnice su smirenije i uravnoteženije, obično se odriču štetnih navika, paze na ishranu, bave se sportom, izbegavaju stres i, što je najvažnije, tačno znaju što žele – dete.
– Da, svakako. Kao i za sve ostalo u životu, za roditeljstvo moramo biti zreli i spremni. Jasno je da će uređen i smiren život biti jako važan za što mirniji tek trudnoće, a o majčinstvu da i ne govorimo. No biološke okvire koji su nam zadati moramo poštovati, jer su jači od nas i današnja medicina ih ne može menjati.
Moramo biti svesni da jajnik svojim starenjem gubi mogućnost ostvarivanja trudnoće, te da medicina današnjice nije ni za jedan milimetar pomakla njegovu reproduktivnu aktivnost. Jednom kad ostari i izgubi mogućnost stvaranja kvalitetnih jajnih stanica, to je ireverzibilan proces, tu više nema pomoći.
Zbog toga je moja poruka – ne odlažite trudnoću za četvrtu deceniju svog života. Lako je moguće da će, nakon što realizujete sve ostale živote planove, za trudnoću biti prekasno, a za roditeljstvo ne postoji alternativa.
Izvor: Slobodna Dalmacija