Понашање родитеља које оставља дубоку рану у психи детета

18 маја, 2021

У наставку прочитајте стручни савет шта треба да избегавате у васпитању детета како не бисте постали токсични родитељ. Родитељство је највећи изазов у животу и најтежи задатак с којим се суочавамо.

Нико није савршен и сви грешимо, али битно је да сваки родитељ зна да уочи разлику између грешака које сме да прави и оних које могу несвесно да униште дететово самопоуздање и понашање. Томас Фифер, уредник портала  “The Good Men Project“” са Универзитета Јејл, описује какво понашање родитеља оставља дубоку рану у психи детета.

Буди велики човек

Након свађе, треба да знате да прекинете тишину, заборавите на љутњу и поново успоставите нормалну комуникацију са дететом. Можда сте били у праву, али ако се ваша правила васпитања темеље на томе да сте увек у праву, удаљићете своје дете од себе.

Стога, добро размислите. И крените одлучно да ваш однос буде здрав, без икаквих стега. Деца се вероватно неће ни сећати ко је победио у расправи, али ће запамтити како су се због вашег приступа осећали.

Не проглашавајте своје дете болесним

Коришћењем, или још горе, тражењем дијагнозе попут АДХД-а или поремећаја пажње, стављате тежак терет на леђа детета, којег ће се оно сигурно желети да реше чим довољно одрасту.

Сличан ефекат има и окриваљивање лоших гена (партнерових, наравно) за непожељно понашање.Треба да будете реални и да покушате да поправити тренутно стање. Нашто сасвим друго је осудити дете на ограничен, несрећан живот због његових непоправљивих недостатака, јер се ми не желимо да се позабавимо својим недостацима.

Нека њихова драма не буде твоја драма

Ваше дете је добило главну улогу у представи или постигло одлучујући гол на утакмици, или се с друге стране, бори с депресијом, или пролази кроз тежак прекид. Ко слави или тугује? Коме треба признање или утеха? Покажите осећање према њему – да се радујете његовом успеху или патите због његових невоља. Али, немоте да дозволите да ваше емоционално стање зависи од емоционалног стања вашег малишана. Зато не скрећите пажњу на себе!

Научи разлику између критиковања и исправљања

Деци је потребно да буде водич да би остала на правом путу. Самоконтрола и здраве навике не долазе саме од себе, већ их томе треба подучити. Не критикујте их! Не говорите им да су лењи или глупи!

Научите их радној етици и помогните да развију академске вештине. Изазови и циљеви мотивишу људе и подстичу их да се више труде. Са друге стране, увреде ломе дух и вуку ка одустајању. А то сигурно не желите! Критиковање слаби, док исправљање јача и отвара врата за позитивну промену.

Научите да се контролишете

Сви се ми понекад узнемиримо због неких ситуација или нечијег понашања. Сви вичемо. И понекад, сви полудимо кад деца направе нешто неприхватљиво.

Тада се осећамо повређенима, као да нас нико не чује нити поштује, и у искушењу смо да узвратимо грубим речима, тешким казнама и васпитним методама. Ако научите да задржите прву, наглу реакцију и пронађете неку прикладнију, свом детету дајете пример уравнотежене особе.

Не заборавите да су деца рањива

Често ово заборавимо, јер су деца емоционално еластична. Плачу, а онда престану. Већ за неколико минута, или сати, њихово расположење се промени, и све врати у нормалу.

Ако нешто избегавају јер им је превише болно да се тиме баве, у будућности их чекају кризе, можда и године терапије. Деца највероватније неће да открију кад су се њихови осећаји према вама променили, када су престали да вас поштују или безусловно воле. Зато будите пажљиви према њему, да се не бисте касније кајали.

Не намећите детету кривицу

Кривица и срам никако нису добар водич у васпитању јер могу негативно да утичу на формирање његове личности. Немојте кукати о својим повређеним осећајима ако дете не жели да пече колаче или игра фудбал с вама.

Будите обазриви са изјавама како ћете га осрамотити ако не добије петицу из биологије или не уђе у спортски тим. И немојте претити ужасима – попут живота у сиромаштву – ако дете не поправи оцене. Такво понашање ће само уништити његово самопоуздање. Уместо тога, помозите му да разуме своје изборе и стварне поједице својих дела.

Не држите децу под стакленим звоном

Сваки родитељ жели срећу свом детету и труди се да му олакша живот. Његов посао је да постави праве темеље доброг живота за њих. Али, постоји разлика између помагања и подстицања беспомоћности, између постављања стола и стављања хране на тањир, сецкања и стављања сваког залогаја детету у уста.

Немојте допустити да ваша потреба да се осећате потребнима – која вероватно има корене у сопственом детињству – стане на пут развоју независности вашег детета. И не држите га у стакленом звону, јер тако само поручујете да не може ништа постићи без ваше помоћи.

Конструктивно решавајте сукобе с партнером

Токсична динамика међу родитељима угрозиће способност детета да касније и само добро функционише у партнерској вези, већ ће га подстаћи да што пре оде од куће.

То ствара зачарани круг: дете се одрастајући заветује да неће имати однос попут оног својих родитеља, али фале му алати којима би то могло избећи. Ако вам је однос нестабилан, или чак насилан, потражите помоћ. На тај начин ћете створити сигурније окружење за вашу децу и показати им колико јер важно решавати проблеме. Треба да их научите да проблеме не гурају под тепих, већ да се суоче с њима.

Брините се за себе

Већина наших најгорих родитељских тренутака догоди када смо уморни, под стресом, болесни или изнервирани. Квалитетна брига о себи – здраве навике, редовито вежбање, изласци и време за ствари у којима уживате, чине вас и физички и психички здравијим. Тако ћете имати и више енергије за своју децу.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама