Princip čopora funkcioniše od vrtića – šta sa „neprilagođenom” decom?

26 januara, 2018

Ko daje za pravo bilo kome da stavlja decu u kalupe? Što to uopšte znači biti „prilagođen“?! Ako je to ono da budeš nevidljiv i neprimetan i ako je to ono da se ne ističeš po svojim prohtevima, snovima, ambicijama ili afinitetima, onda samo mogu reći da mi je izuzetno žao što nema više „neprilagođenih“.


Radeći u školi izazov mi je da posmatram decu i njihovo ponašanje u smislu uklapanja, povlađivanja većini i uopšte sindromu stapanja s masom. Princip čopora, nažalost, funkcioniše već od vrtićkih dana, a u školi to zna da bude zaista veliki problem o kojem se premalo govori. Nešto je izraženije kod devojčica, iako ni dečaci nisu izuzeci. Naravno da te škakljive godine kad još tražimo svoje mesto u sebi i u svetu nose klimave odluke koje su deo odrastanja i sazrevanja. One odluke u kojima ne mislimo na ono što bi stvarno hteli, već kako će na njih reagovati društvo koje nas okružuje. Želja za prihvatanjem po svaku cenu.

Deca koja znaju da filtriraju

Često promatram devojčicu u masi samu na velikom odmoru. Ona ne nosi one pufne na torbi. Ne nosi zlatne patike, niti peva pesme španske tinejdžerske zvezde sa TV-a. Ponekad posmatra stabla i oblake. Ponekad čita. Ponekad pokušava da razgovara s decom – ponekad i uspe. Kaže da bi volela da igra igre u kojima se ne vrišti i ne trči kao muva bez glave – ne vidi smisao. Ne zanimaju je balet ni moderni ples, ona ide na stoni tenis, jedina iz razreda.

Pa taj dečak. Ne ganja loptu svaki slobodan trenutak, jer kaže da mu to nije ni najmanje zabavno. Ali zato zna mnogo o planetama, programiranju i piše divne priče. Ne nosi frizuru sa crtom kao fudbaleri s naslovnica jer kaže da mu se to ne sviđa. To su ona deca koja su u dobrim odnosima sa svima, ali ni sa kim posebno. Nisu asocijalni, ali ne prihvataju sve olako. Filtriraju. Njihove mame ne ispijaju kafe ni ne pohode šoping centre samo da bi se deca družila. Nemaju potrebu na rođendanske proslave da zovu ceo razred i onda to propagiraju po društvenim mrežama. Roditelji takve dece često budu pozvani u školu. Jer su im deca “neprilagođena”. Često su odlikaši bez mrlje u ponašanju. Osim po mišljenju učiteljice ili stručne službe ustanove kako se nisu “uklopili”.

Princip školstva funkcioniše tako da su ta deca nepravedno zapostavljena. Uglavnom im je na nastavi dosadno. Ili iz razloga što su po zrelosti odavno ispred svojih vršnjaka, ili jednostavno vape za kreativnošću u pristupu. Ko daje za pravo bilo kome stavljati decu u kalupe? Što to uopšte znači biti “prilagođen”?! Ako je to ono da budeš nevidljiv i neprimetan i ako je to ono da se ne ističeš po svojim htenjima, snovima, ambicijama ili afinitetima, onda samo mogu reći da mi je izuzetno žao što nema više “neprilagođenih”. Odrasli ljudi provedu godine na psihoterepiji pokušavajući pronaći sebe. Istog onog sebe koje su mu ukalupili još kao malom da mu bude lakše!? Ma kome da bude lakše?!

Postoje deca, verovali ili ne, koja nikad nisu čula ni jednu pesmu Jelene Rozge ili Severine. Postoje deca koja nikada nisu odgledala utakmicu na televiziji. To su oni koji će na školsku zabavu poneti možda cede Roling Stounsa ili će smisliti lutriju za ceo razred, predložiti upravo smišljenu društvenu igru ili debatu… i svi će ih gledati u čudu. Nikoga ne glumeći, nikoga ne povredivši, onako divno prilagođene – sebi!

Tekst: Nataša Jukić, asistent u nastavi deci s poteškoćama; praktičar NLP-a

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


3 komentara na "Princip čopora funkcioniše od vrtića – šta sa „neprilagođenom” decom?

  1. Jole kaže:

    Biti ‘neprilagodjen’ sa sobom nosi i potrebu da budeš jak(a) da to možeš da izguraš a da ne potoneš. Najlakše je uvek bilo utopiti se u masu mediokriteta, to su ti ‘prilagodjeni’.

    1. Nevena kaže:

      Ja sam mama deteta od 2,5 godine koje ide u privatni vrtić. Od prvog meseca boravka tamo a već smo tamo skoro 8 meseci, rečeno nam je da se dete “ne uklapa”, odbija da govori, ne sluša naloge, neće da jede, i ne sluša instrukcije. I tako je sve ovo vreme. Dobili smo predlog da dete odvedemo na preglede kod neurologa, psihijatra i logopeda u institut za mentalno zdravlje, sto smo i uradili. Nakon svih testova, ispostavilo se da je dete savršeno normalno, stavise veoma inteligentno, sa normalnim razvojem, samo prilično netipičnog koncepta interesovanja za taj uzrast. Mali streber inženjer. Odlucili smo da promenimo vrtic, makar bio i dalje, samo da nadjemo mesto gde će talenti našeg deteta da se podrže i razvijaju. Skapirala sam da bez obzira da li je vrtic privatni ili državni, mora pažljivo da se istrazi sklop osoba koje su zaposlene u takvim ustanovama, porazgovarati sa roditeljima koji daju svoju decu u te ustanove, pogledati komentare na forumima. Danas je imati vrtic jako unosan biznis i svakoga primaju da radi. Još nismo našli adekvatnu lokaciju, ukoliko imate ideju, molim vas podelite sa mnom.

  2. Jole kaže:

    Zamisli koliko smo nisko pali kada je definicija avangardnog deteta – da nikad nije čulo pesmu Severine.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama