Модел комбиноване наставе у већем делу преписан је од неких земаља Запада. Ово није само по себи проблем, јер смо ми иза њих бар 100 година. Проблем је у дискриминацији наставника, па отуд и моје питање – зашто и нама није дата могућност да се определимо да ли ћемо да држимо наставу на даљину или да идемо у школу? На Западу је та могућност постојала. Децу оптерећивати одговорностима које немају старији делује крајње неозбиљно и веома неодговорно.
Ако се ја у школи заразим и заразим супруга дијабетичара, шта онда? Кривићу дете које ме је заразило?!
Норма наставника према предложеном комбинованом моделу износи 133% само у школи, не рачунајући рад са ученицима на даљину. Даље, уколико наставник испитује ученика који је пратио наставу на ТВ, наглашено је да је одговорност родитеља кад буде ученик одговарао коју оцену добије. То је један потез ,,да се заштите наставници“, а у стварности биће овако: ученици који прате само ТВ наставу доћи ће да одговарају и уколико не добију жељену оцену, неки од њих ће изговоре тражити у томе да то није било на ТВ-у, па ће кренути опет инспекције, провере и слично. Дакле, и наставници су обавезни да пажљиво прате ТВ наставу и да онако ,,штреберски“ не забораве где је тачка а где зарез, како би у складу с тим организовали оцењивање ђака који прате овај вид наставе.
Питање о наставним средствима која сами обезбеђујемо нећу ни постављати јер су већ постављена милион пута. Питам се само – да ли ћемо издржати? Попадаћемо од рада, али никоме, као и до сада, није пало на памет ни да нас заштити од неких медија који ,,хране“ родитеље мржњом, завађају нас и родитеље умањујући и исмевајући наш рад. А сви ми, као ,,обични“ људи због многобројних наметнутих послова немамо времена да реално сагледамо ситуацију.
Следеће, веома битно, дежурство у школи – замислите да у току часа, само неколико ђака, из пар одељења по једно, оде у тоалет. Како испратити да ли се поштују безбедоносне мере?
Мислим да, кад се узму у обзир сви безбедоносни разлози и сви трошкови, најбезбеднија и настава у којој има најмање трошкова је настава на даљину. Уместо плаћања свих тих дезинфекционих средстава и спровођења мера, преусмерите та средстава на угрожене породице и обезбедите тој деци несметани рад!
Настава на даљину није идеална, али може да се уради боље.
Проблеми наставе на даљину са могућим решењима
Нема интеракције
Решење: Користите платформе попут Zoom-а или слично, а ако је вам је једноставне – Скајп или Вајбер или било шта друго што може обезбедити интеракцију са децом. И заиста, доста више изговора да нисмо ни вешти ни стручни – многи имају налоге на више различитих друштвених мрежа па им за то није била потребна обука, него хајде сад, да се служимо демагогијом која не води ничему.
Радно време родитеља
Родитељи имају свој посао, а и они који немају, нису дужни и не треба треба да се посвете изради домаћих задатака или још горе предавању детету. Објасните родитељима да је њихов задатак само да пошаљу задатке које је дете урадило, дефинишите своје радно време као у школи кад ви радите и тад им шаљите повратне информације, а родитељ шаље радове или поставља питања на мејл или платформу кад он може. На тај начин сви се уклапамо и нико није под притиском.
Предавања се могу одвијати и путем платформи која нису у реалном времену да би деца и родитељи могли да се прилагоде кад им одговара да то прате. Све што није јасно нека родитељи пошаљу наставнику на мејл и онда индивидуално у договору са родитељима заказати додатну или допунску наставу са дететом/децом.
Испитивање
Пожељна је платформа у реалном времену, било која која обезбеђује тај услов у договору са родитељима (Зум, Скајп, Вајбер).
Заиста вас молим све, и родитеље и наставнике, пустите препуцавања преко друштвених мрежа јер све док се препуцавамо добићемо оваква решења за ,,наше добро“. Заузмимо заједнички став и добро размислимо шта хоћемо уместо што кукамо да ништа не ваља! Имајте у виду здравље и имајте у виду да неке државе запада размишљају само о настави на даљину од нове школске године, не зато што је она добра већ зато што је нужна под датим околностима, иако кад узмемо у обзир њихов менталитет, дисциплину и хигијенске услове, они могу да спроведу и наставу у школи, али се бојим да ми то не можемо.
Да ли треба људи да плате животом да се уверимо?!
Аутор: Сања Симић де Граф