О продуженом боравку родитељи чија деца га користе, имају различите ставове. Као и код сваке услуге, и код ове квалитет уме да варира. Тако имате продужене боравке у склопу саме школе, али и приватно организоване. И међу једним и међу другим има изузетно добрих, а има и оних у које не испуњавају услове који су потребни једном детету, да би квалитетно провело време.
Родитељима је, наравно, најважније да је дете на сигурном, али је такође важно да о њему брине неко стручан и посвећен.
С друге стране, иако то закон не дозвољава, многа деца већ са 8 или 9 година остају сама код куће на неколико сати.
Шта је боље за дете, остати код куће са, рецимо баком и деком или бити у боравку? Одговор наравно зависи од тога какав je боравак у којем би дете проводило време.
Како изгледа дан у боравку?
Након завршеног последњег школског часа гомила ученика ужурбано пакује своје ствари и јури ка излазним вратима. Неки одлазе кући, док остали настављају дружење у боравку.
Првих десет до петнаест минута деца улазе, скидају јакну и обућу, одлажу ствари и седају за сто где ће радити домаћи задатак. Обично је то време када се велики број деце хаотично креће кроз просторије, па се неретко дешава да изгубе своје ствари или их помешају са туђим, али на крају дана оне углавном пронађу своје власнике.
То је нешто што ће се вероватно догодити пре или касније, према томе треба обратити пажњу на то које ствари дете носи са собом (и да ли је заиста битно да имају најскупљи телефон или лутку).
Продужени боравак је облик друштвене подршке породици. То је организован рад са ученицима нижих разреда основне школе, пре или после наставе, како би деца била збринута док су родитељи на послу.
Почиње израда домаћег задатка…
Треба издвојити значај подстицајне атмосфере и стицања радне навике. Већ након пар дана, деца без имало отпора усвајају дневни распоред. Виде своје другаре како већ прелазе на други задатак из радне свеске и мотивисано почињу да решавају своје, знајући да ће, након што сви заврше своје задатке, изаћи на игралиште.
Управо је то један од начина јачања колективног духа, међусобно подстицање ради остварења заједничког циља. Често се, управо из тог разлога, може видети како једно другоме помажу и објашњавају нејасноће.
Кад год се домаћи задатак уради раније, преостало време до ручка користи се да се провежба то што се тих дана учило у школи.
Међутим…
Треба имати у виду да један учитељ ради са већим бројем деце, при чему она углавном нису из истог одељења и немају исти домаћи задатак. То би значило да он не може свима у исто време да објашњава задатке и да му треба више времена да се посвети сваком понаособ, притом водећи рачуна да не омета друге. То можда звучи изводљиво у теорији, али у пракси ствари стоје другачије.
Независно од узраста, деци често попусти пажња док чекају да им учитељ објасни (на крају често издиктира) шта да пишу, почињу да се задиркују, да преписују једни од других и више ни сами не знају шта су написали.
Али, домаћи задатак је урађен.
Следи ручак.
„Сви на прање руку!“, зачује се глас након којег опет неминовно следи она гужва са почетка. Деца одлазе до чесме и потрудићемо се да верујемо да сви темељно оперу руке. Свако узима свој тањир и седа за сто. Неки су у року од два минута појели своју порцију и иду по додатак, док неколицина гледа у своју храну и смишља како да врати пун тањир. „Нисам гладан.“ или „Не свиђа ми се.“ код учитеља углавном не пролази.
То је увек кувана и нутритивно квалитетна храна. На почетку сваке недеље добијате информацију шта ће ког дана бити на јеловнику, па у складу са тим можете пријавити или одјавити ручак за одређени дан.
Време је за игралиште, омиљени део дана.
Углавном се у близини боравка нађе неки безбедан простор на отвореном – парк, плато или игралиште где деца проводе бар сат времена дневно уколико временске прилике то дозвољавају.
Фудбал, кошарка, прескакање ластиша, тобоган, љуљашке, итд. постају главна преокупација.
Овде треба имати на уму да је немогуће да један учитељ истовремено посматра свако дете у сваком тренутку, па се често дешава да се неко дете спотакне и падне, испрља или поцепа одећу, али све је то нормално, зар не?
Дете и треба да буде дете, да слободно истражује и развија се без претеране заштићености и бриге о томе да ли ће се флека са одеће скинути.
Уколико напољу пада киша, деца остају унутра да цртају, боје и слободно се играју. То је време када обично родитељи почињу да долазе по своју децу и једно по једно одлазе кућама.
На крају треба поменути да постоји разлика између приватног и државног продуженог боравка, као и у свим другим институцијама.
Почетна замисао је иста, међутим, имајући у виду економски интерес и конкуренцију, приватни боравак понекад више услуга, бољу организацију и опремљеност простора. Ради и за време распуста, током којег се организују разне радионице и креативне активности.
Уколико спадате у категорију родитеља која већи део дана проводи на послу, не оклевајте да испробате и опцију продуженог боравка, чак и онда када има ко да причува ваше дете. Ипак је то место где се уче социјалним и другим вештинама, а притом не морају ићи сваког дана или недеље.
Аутор: Елизабета Алексов, учитељица у продуженом боравку