– Škola je jedno važno mesto gde se podržava razvoj određenih vrednosti i, kako se sad popularno kaže, karaktera. Vidimo danas koliko imamo nekih društvenih problema zbog onoga što nekada od milja zovemo „snalažljivost“. Mi smo ponosni na tu našu snalažljivost, ali ona često podrazumeva da mi zapravo varamo pravila igre i ostvarimo kratkoročne gubitke, a svi zajedno smo na jednom velikom gubitku. – kazao je profesor doktor Aleksandar Baucal, govoreći na panelu u okviru konferencije Budućnost obrazovanja u Srbiji – Od ideje do promene.
Kako je objasnio, škola je važna kao dobra zajednica ne samo zato da se oni koji odlaze u školu, a to su učenici i nastavnici, osećaju dobro u toj školi, da učestvuju u nečemu što im neće biti dosadno, što ih neće opterećivati, već je škola kao dobra zajednica važna zato što igra tu značajnu društvenu funkciju, a to je da deca grade određene vrednosti i u školi uče kako da žive s različitim vrednostima.
– Dakle, škola kao dobra zajednica ne podrazumeva da svi moraju biti isti. Mi, u našim kućama, možemo da imamo različite vrednosti, da verujemo u različite stvari, ali škola kao dobra zajednica treba da bude društveno mesto na kom deca uče kako da žive s ljudima koji su različiti, a da to ne postane konflikt, već kvalitet. – kazao je prof. Baucal. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
On je posebno istakao da često zaboravljamo da primetimo da je za veliki broj dece vrtić ili škola prva društvena institucija s kojom se sreću.
– I ako dete tu doživi da to nije mesto koje njemu pripada, već pripada nekom drugom, a da je ono tu neka vrsta dekora, onda mi šaljemo poruku svakom detetu da društvo ne pripada nama. Pa se onda čudimo zašto mi, kao odrasli, nemamo zdravu relaciju ni sa društvom ni sa državom. Jer mi, u stvari, od malih nogu učimo da škola nama ne pripada. Ja kao učenik tu dolazim, tu su neki ljudi koji nešto odlučuju, ja nemam nikakav glas, ništa me niko ne pita o tome šta mislim. A ako tako idem u vrtić, osnovnu školu, koliko već godina, učim da je život izvan mog kruga prijatelja jedna strana teritorija koja meni ne pripada i kojoj ja ne pripadam. – objasnio je prof. dr Aleksandar Baucal.
On kaže da je vrlo očigledno koliko problema imamo u društvu jer ni o nekim elementarnim stvarima ne možemo da se dogovorimo i da diskutujemo, što se kaže, kao ljudi.
– Ovim primerima hteo sam da kažem da škola nije i ne treba da je svedemo samo na ono što je njen pedagoški element, a to je kvalitetno znanje ili program, već treba škole da posmatramo kao male društvene zajednice koje su nam važne da bismo pravili ono što se zove društvena kohezija. Jer bez toga nema ni društva. – istakao je Baucal.
Poenta obrazovanja, ipak, dodaje on, nije samo u tome da se u škole dođe i da tamo svima bude lepo, već treba da postoji i kvalitetno obrazovanje. U tom smislu, kao cilj se postavlja da nam deca budu sve kompetentnija. Jer, kao što smo čuli i to znamo, deca će biti suočena s jako promenljivim svetom. Onda to znači da mi moramo kroz obrazovanje da im obezbedimo da sutra budu kompetentni, da mogu da se snađu u promenljivim okolnostima. A da bi to mogli, treba da razviju neke ključne, opšte kompetencije, koje će im pomoći da upravljaju svojim životom u budućnosti.
– Da ne bude zabune, nove generacije ne treba da budu samo kompetentne, već i da imaju neki kontinuitet i sa prethodnim generacijama. I to je jedan fini balans koji je jako važan. Konzervativci, s jedne strane, idu na ovaj identitetski deo, pa se onda bore za to da deca veruju u slične stvari kao prethodne generacije, ali onda izgube na kompetentnosti. S druge strane, neka društva koja su jako pragmatična razvijaju samo kompetencije, pa onda izostane taj kulturološki, identitetski deo. Znači, ono što nam treba jesu razgovori o tome kako da pronađemo taj fini balans. – kazao je dr Aleksandar Baucal.
I treća stvar koju je istakao kao jednako važan deo funkcionisanja škola kao zajednica jeste pravednost.
– Mi imamo, u opštoj populaciji, jako veliki broj funkcionalno nepismene dece. To znači da, u ovom trenutku, ta deca su izgubljena za budućnost. I to je 40% dece. Ako uđemo u učionicu u kojoj je 30 đaka, za 12 đaka možemo da znamo da će imati velike teškoće u životu.
A šta se, tačno, dešava s decom koja su funkcionalno nepismena?
Po studijama koje su pratile šta se dešava s decom koja su funkcionalno nepismena, ona imaju mnogo veću šansu da ne završe srednje obrazovanje, vrlo malu šansu da posle srednje škole nastave obrazovanje, duže će čekati posao, češće će ga gubiti i teže će nalaziti novi.
– Dakle, u ovom trenutku, dok mi ovde sedimo, znamo da smo 40% dece mi kao društvo izneverili. I to su deca koja će sutra živeti oko nas. Kad jednom odemo u penziju, od te dece će zavisiti da li ćemo mi, recimo, imati lekare da nas leče, ljude koji će zaraditi našu penziju. I to je samo u opštoj populaciji. Ako gledamo decu koja žive u uslovima siromaštva ili u ruralnim predelima, taj procenat ide do 70%. – kazao je Aleksandar Baucal, inače psiholog.
A kako sve to izgleda iz perspektive te dece?. Šta za njih znači država i društvo, ako ih je ono tako izneverilo?
– Mi ne možemo pričati o društvu ako puštamo niz vodu toliki procenat dece. Svi mi u svojim porodicama imamo nekog, ili više njih, koji su iz dubokog siromaštva, kroz obrazovanje, došli do šanse u životu. I bili odlični građani, možda doprinosili nauci, kulturi, umetnosti ove zemlje. A mi sada decu koja su siromašna puštamo niz vodu. Nama je jako važno, posebno s našom demografskom situacijom, svako dete i svaka osoba, a obrazovanje mora biti jako pravedno, tako da svako dete kad dođe u školu oseća da dobija kvalitetno obrazovanje jer onda to dete kaže – da, ovo društvo brine o meni i ono je važno za mene.
– Oko tih elemenata treba da se dogovorimo pre svake buduće reforme. To su nam tačke oslonca za sve u budućnosti. – ističe profesor doktor Aleksandar Baucal.
Da li ce nastavnici kad procitaju ovo da se zapitaju da li i jednu stavku iz ovog teksta pruzaju deci u skoli? Da li uce decu o vrednostima iz teksta i da njihovu skolu vide onakvu kakvu profesor opisuje da treba da bude? Da li promovisu vrednosti koje ce decu usmeravaju i pripremaju da budu spremni za zivot? Kad obustave nastavu jel se bore za svoje plate i beneficije ili za nasu decu?
Pravi nastavnici kao ja, koji teže poboljšanju i usavršavanju, hoće, ali ovi ostali sa nesvršenim diplomama i zapošljavanjem preko stranke, pošto su nepismeni, neće.
Mogu im nastavnici pružiti sve ovo,učiti ih o pravim vrednostima,sve naj naj ali kad deca odu iz škole susreću se sa potpuno drugačijim „vrednostima i vrlinama“ u društvu u kome je dobro ono što je bilo loše,ponos ono što je uvek bilo sramota,gde su lopovi postali „sposobni“,gde poštenog nazivaju budalom i nesposobnim……
Kada štrajkuju, prosvetari se bore i za svoje plate, a posebno ZA NAŠU DECU!
Nije teško da se shvati.
Nije škola samo nastavnik. To vam čovek objašnjava ali džabe
Većina nastavnika se trudi i da vaspita i da obrazuje decu. Ali kad izađu iz škole, deca vide sasvim suprotne stvari. Nepravdu, neznanje, promovisanje nasilja i nekulture. Imajte na umu da škola nije izolovano ostrvo i da deca vide šta se u ovom društvu dešava.
Mogu im nastavnici pružiti sve ovo,učiti ih o pravim vrednostima,sve naj naj ali kad deca odu iz škole susreću se sa potpuno drugačijim „vrednostima i vrlinama“ u društvu u kome je dobro ono što je bilo loše,ponos ono što je uvek bilo sramota,gde su lopovi postali „sposobni“,gde poštenog nazivaju budalom i nesposobnim……
Nije sve do nastavnika., oni su samo karika u lancu.Potrebno je što pre promeniti mnogo stvari. A kako mi se čini, sve se završi samo na priči.
Apsolutno se bore za tu decu, ne zele da ista ta deca rade za mizernu platu, da istu tu decu jednog dana ponizavaju takvi roditelji kao ti, da pljuju po prosvetnim radnicima, po profesiji koja je potpuno ponizena. Ti ocekujes da ti ja vaspitam dete? Kako uvek pljuju po prosvetnim radnicima roditelji od losih djaka?
A sta ocekivati od prosvetara kada polovina na vlasti ima diplome koje nisu posteno zaradili ? Da vaspitavaju decu da bi trebalo da uce ? Uz to dok im ovi izmicu stolice, roditelji prete i tuku, a drzava zataskava svu prljavstinu koju proizvede.
Apsolutno ste u pravu. Gde je kvalitet nastave? Zašto se ćuti o prekonormnom radu koji danas, sa 130% iznosi oko 130.000 dinara
Sta pricate bre?! Pa u poslednje vreme nema koji akcenat niste stavili na te manjine, na decu i siromasne kojima treba „vise paznje“! Zasto ih ne izmestite u specijalna odeljenja i da vise radite sa njima na njihovom nivou? Kada ste se adekvatno u skolama posvetili nadarenoj deci i pruzali im izazov i razvoj koji zasluzuju?! To su deca koja su stvarno zapostavljena a ne ove manjine o kojima pisete, a zna se koja su to deca!
Mogu im nastavnici pružiti sve ovo,učiti ih o pravim vrednostima,sve naj naj ali kad deca odu iz škole susreću se sa potpuno drugačijim „vrednostima i vrlinama“ u društvu u kome je dobro ono što je bilo loše,ponos ono što je uvek bilo sramota,gde su lopovi postali „sposobni“,gde poštenog nazivaju budalom i nesposobnim……
Lepo ste reli,ali u praksi nije tako.Sve se svede na pare.Privatni casovi,privatne skole,kupljene diplome,u vrticima stano menjanje vaspitaca od jaslica do vrtica opet zbog para.Lepo ste rekli ali ako je vlasnik vrtica nagradjivan sa sve moguce nagrade a on menja svakih sest meseci vaspitacice kako ta deca da se prilagode.Znaci sve je biznis .Zalosno.
Sigurna sam da je u pitanju najmanje 50% dece. Molim Boga da nisam u pravu.
većina prosvetara se drži plana i programa kao pijan plota. Vrline postaju mane, sami
učitelji ismevaju i ponizavaju decu koja nisu uspešna umesto da im pomognu udaraju ih glavom o školsku klupu (Ljiljana Prajzović – nacije), sve se to ispegla na nivou škola inspekcija. Učenici preuzimaju model ponašanja i nastavljaju dalje sa istim. Kako pomoć trebaju manjine, tako i svi drugi ali nema ko da im se posveti nezadovoljstvo platama trpe deca.
Bice bolji od nas, ja sam ubedjena, na sve mane skolstva.