Политиколог и професор Факултета политичких наука у Београду у пензији Чедомир Чупић, говорио је у јутарњем програму ТВ Нова С о понижењу комплетног образовног система.
„То се не решава ни полицијом, ни порастом броја психолога и педагога, већ адекватним платама, како би професори на посао долазили расположени и весели. Професори испуњавају фонд часова тако што се из једне школе шаљу у другу, професори се исцрпљују и на посао долазе уморни. Проблеми се решавају са расположеним људима, који нису понижени“, истакао е професор.
Он се дотакао и Вукових диплома које се додељују најбољим ученицима у генерацији.
„У образовању се не форсира способност и карактер, него успех, а успех можете да постигнете на различите, најнечасније начине. Оног момента када је ’74-те године била укинута гимназија, то је био стратешки потез да се створе покорни људи, а не они који размишљају. Онда је уведена Вукова награда. Каква Вукова награда у основној и средњој школи? Које је то дете које има све петице из различитих области? То дете је дезоријентисано“, објаснио је Чупић у Јутру на Новој С.
Извор: Bizlife
Podržavam ovaj komentar. Stanje u skolama se nece popraviti dok prosvetari ne budu zadovoljni. A to znaci plate iznad proseka kao i ostalim u budzetu, resavanje stambenog pitanja, savremena nastava i.t.d
Profesori su se pretvorili u ćate. Najstroži profesori su imali najveće poštovanje, jer su bili pravedni. Nisu bili opterećeni time da li je tata budža ili mama estradna umetnica. Moj profesor matematike je govorio, ko ima trojku kod njega, upisuje ETF bez problema. Tako je i bilo. Nisu roditelji „visili“ po školi da izboksuju detetu dobru ocenu. Sada, ako dete nije robot i nema sve petice, makar i iznuđene, počinje smak sveta. Prvo treba lečiti iskompleksirane roditelje, pa školski sistem.
Kада један професор Универзитета решење за просвету налази у спољашњој мотивацији, тј. повећању плата буде нам јасно како смо дошли ту где јесмо.
У осталом, није ни чудо, то је једино за шта су се универзитетски професори здушно изборили. Ипак, не видим да су добре плате унапредиле наше високо образовање. Напротив!
Sve ispravno, a posebno sve što je rečeno o Vukovim diplomama najveća istina. Da ne pričamo da je sada svako drugo dete sa Vukovom diplomom dok je 70-tih ili 80-toh godina moglo biti 2 ili 3 učenika u generaciji sa navedenom diplomom.
Da li je moguće da ima toliko genijalaca? Bila bi to velika sreća za našu državu.
Zašto bi dete bilo dezorijentisano? Zato što Vi tako mislite? Odavno nešto besmislenije nisam pričitala.
Da bi škola bila kuća radosti, a ne kuća oplakana (kako je video pesnik Miroslav Antić), deca iz nje treba da se vraćaju kućama radosna, a da bi tako bilo nastavnici u školu treba da dolaze radosni, a to će biti ako vole decu i svoj časni poziv, ako njihova odgovorna profesija dobije adekvatan društveni tretman i naravno (slažem se sa profesorom Čupićem) bude među najplaćenijim.
Da, uz to, roditelji se NE bave svojom decom. Eto, ispred zgrade, na parkingu igraju fudbal, viču kao da im neko kožu dere, vokabular ko u kočijaša, a oni 6-8 god. Ni na jednoj terasi roditelja da pozove svoje dete i pita čemu tolika galama, jesu gladni, paze li da ne naprave štetu (svako malo polome staklo na vratima zgrade). Školsko dvorište sto metara od nas.Obožavam decu, samo ne razumem današnje roditelje, njihove izgovore, a 99% njih se bavi samo samima sobom