Politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji Čedomir Čupić, govorio je u jutarnjem programu TV Nova S o poniženju kompletnog obrazovnog sistema.
„To se ne rešava ni policijom, ni porastom broja psihologa i pedagoga, već adekvatnim platama, kako bi profesori na posao dolazili raspoloženi i veseli. Profesori ispunjavaju fond časova tako što se iz jedne škole šalju u drugu, profesori se iscrpljuju i na posao dolaze umorni. Problemi se rešavaju sa raspoloženim ljudima, koji nisu poniženi“, istakao e profesor.
On se dotakao i Vukovih diploma koje se dodeljuju najboljim učenicima u generaciji.
„U obrazovanju se ne forsira sposobnost i karakter, nego uspeh, a uspeh možete da postignete na različite, najnečasnije načine. Onog momenta kada je ’74-te godine bila ukinuta gimnazija, to je bio strateški potez da se stvore pokorni ljudi, a ne oni koji razmišljaju. Onda je uvedena Vukova nagrada. Kakva Vukova nagrada u osnovnoj i srednjoj školi? Koje je to dete koje ima sve petice iz različitih oblasti? To dete je dezorijentisano“, objasnio je Čupić u Jutru na Novoj S.
Izvor: Bizlife
Podržavam ovaj komentar. Stanje u skolama se nece popraviti dok prosvetari ne budu zadovoljni. A to znaci plate iznad proseka kao i ostalim u budzetu, resavanje stambenog pitanja, savremena nastava i.t.d
Profesori su se pretvorili u ćate. Najstroži profesori su imali najveće poštovanje, jer su bili pravedni. Nisu bili opterećeni time da li je tata budža ili mama estradna umetnica. Moj profesor matematike je govorio, ko ima trojku kod njega, upisuje ETF bez problema. Tako je i bilo. Nisu roditelji „visili“ po školi da izboksuju detetu dobru ocenu. Sada, ako dete nije robot i nema sve petice, makar i iznuđene, počinje smak sveta. Prvo treba lečiti iskompleksirane roditelje, pa školski sistem.
Kada jedan profesor Univerziteta rešenje za prosvetu nalazi u spoljašnjoj motivaciji, tj. povećanju plata bude nam jasno kako smo došli tu gde jesmo.
U ostalom, nije ni čudo, to je jedino za šta su se univerzitetski profesori zdušno izborili. Ipak, ne vidim da su dobre plate unapredile naše visoko obrazovanje. Naprotiv!
Sve ispravno, a posebno sve što je rečeno o Vukovim diplomama najveća istina. Da ne pričamo da je sada svako drugo dete sa Vukovom diplomom dok je 70-tih ili 80-toh godina moglo biti 2 ili 3 učenika u generaciji sa navedenom diplomom.
Da li je moguće da ima toliko genijalaca? Bila bi to velika sreća za našu državu.
Zašto bi dete bilo dezorijentisano? Zato što Vi tako mislite? Odavno nešto besmislenije nisam pričitala.
Da bi škola bila kuća radosti, a ne kuća oplakana (kako je video pesnik Miroslav Antić), deca iz nje treba da se vraćaju kućama radosna, a da bi tako bilo nastavnici u školu treba da dolaze radosni, a to će biti ako vole decu i svoj časni poziv, ako njihova odgovorna profesija dobije adekvatan društveni tretman i naravno (slažem se sa profesorom Čupićem) bude među najplaćenijim.
Da, uz to, roditelji se NE bave svojom decom. Eto, ispred zgrade, na parkingu igraju fudbal, viču kao da im neko kožu dere, vokabular ko u kočijaša, a oni 6-8 god. Ni na jednoj terasi roditelja da pozove svoje dete i pita čemu tolika galama, jesu gladni, paze li da ne naprave štetu (svako malo polome staklo na vratima zgrade). Školsko dvorište sto metara od nas.Obožavam decu, samo ne razumem današnje roditelje, njihove izgovore, a 99% njih se bavi samo samima sobom