Kojim god poslom da se bavite, uvek će biti onih koji su zadovoljni time što radite i onih koji nisu. I to je potpuno normalno, naročito ako radite s ljudima. Ne možete se svima dopasti. Tako bar kažu. Ali, svako pravilo ima svoje izuzetke, a mi vam predstavljamo jedan od izuzetaka.
Prof. dr Branimir Nestorović je dečji pulmolog i alergolog koji decenijama leči našu decu u prostorijama Univerzitetske dečje klinike „Tiršova”. Dva puta smo na sajtu objavili tekst prepun njegovih korisnih saveta i oba puta su čitaoci pohrlili da ga pohvale, da mu zahvale, da kažu koliko ih je zadužio. Niti jedan negativan komentar, kritika, ma čak ni neutralan stav. To je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne.
Za Zelenu učionicu on govori o najvećim zdravstvenim problemima današnje dece, vakcinaciji, prirodnim lekovima i mnogim drugim temama koje zanimaju roditelje.
Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?
Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta. Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita). Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)
Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije. Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).
Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.
Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam. Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?
U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin. Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. Ulje origana ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike. Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.
Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?
Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala. Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon. Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.
A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? (i ako jesu, zbog čega je to tako)
U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijimza imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.
Svi znamo kako izgleda zdravstveni sistem kod nas i to da se on uglavnom bazira i održava na znanju i naporima pojedinaca, entuzijasta. Vidite li rešenje čitavog problema i toga što „decu lečimo sms-ovima”?
Pitanje je komplikovano. Erozija sistema traje decenijama i ima dosta objektivnih uzroka (ratovi, sankcije, migracije itd). Pored toga, logično je da će mlad lekar tražiti mesto u inostranstvu, gde su primanja i uslovi rada znatno bolji. Subjektivni razlozi su takođe jasni. Mislim da, kada bi država napravila jasan plan šta želi i ponudila mladim lekarima perspektivu učenja uz rešavanje stambenog problema, većina bi ostala (čak i sa nešto nižom platom). Danas mlad lekar nema mogućnost da dobije stan od države, a kada bi ga dobio u nekom gradu u unutrašnjosti, verovatno ne bi želeo da ide. Iako je status lekara potcenjen, iako su primanja slaba, Medicinski fakultet je za mlade privlačan i mislim da se ne radi samo o finansijskom razlogu, da se školuju da zarade novac u Nemačkoj. Većina lekara studira medicinu jer voli medicinu. Konačno, mora se vratiti institucija konkursa pri zapošljavanju. Direktori nisu uvek najstručniji lekari, lekare bi trebalo primati konkursom, sa jasno definisanim kriterijumima, a komisije za prijem bi trebalo da čine najstariji lekari te ustanove.
Izjavili ste, takođe, da ste bili izričit protivnik vakcinacije tokom epidemije gripa, te da ste zbog toga čak bili u sukobu sa tadašnjim ministrom. Ovih dana se vodi i polemika o čuvenoj MMR vakcini i tome da drastično pada broj vakcinisane dece kod nas. Šta je Vaša poruka roditeljima koji odlažu ili odbijaju ovu vakcinu?
Epidemija gripa je bila izmišljena, što je danas jasno svima koji prate podatke. Smrtnost u toku „pandemije“ je bila znatno niža od one u toku običnih epidemija. Time su se bavili mnogi, ali je nažalost izostala stručna analiza epidemija, razlozi smrtnosti itd. Kada imate bolest koja je masovna, a smrtnost mala, treba da se usedsredite na teške pacijente, na njihovo spasavanje. Ne da pokušavate da vakcinišete što više ljudi, jer obuhvat nikada nije stopostotan. Slična je priča sada sa MMR vakcinom. Oko nje bitke u svetu traju decenijama, a kod nas je priča došla sa zakašnjenjem, verovatno zato što smo bili pod sankcijama, pa je sprovođenje vakcinacije teklo spontano. Ljudi čitaju na internetu, plaše se za svoju decu. Ovo je sada delimično politička stvar. Zagovornici vakcinacije odbijaju svaku diskusiju o eventualnim štetnostima vakcine, što stvara loš utisak. Izjaviti da su vakcine potpuno sigurne je besmislica, jer u samom propratnom listu vakcina su nabrojana neželjena dejstva (od kojih neka mogu da budu ozbiljna). Sa druge strane, protivnici vakcinacije preteruju odbijajući baš sve vakcine (mislim da je termin antivakcinalni lobi besmislen, ne vidim ko bi finansirao i organizovao nekoga da se bori protiv vakcinacije i šta bi time dobio). Kada bi vas ujeo besan pas ili imate duboku tetanogenu radu, mali broj ljudi bi se odlučio da se ne vakciniše. Iskustva iz Englekse govore da će pokrivenost vakcinama biti sve manja dok bude pritisaka za obavezn u vakcinaciju, jer to prerasta u otpor sistemu. Roditelji treba da se sami informišu i da imaju pravo na izbor, kao što imaju pravo na izbor lekara i načina lečenja.
Naši čitaoci veoma cene Vaše savete, bili oni u vezi sa medicinom ili nekom drugom oblašću. Koji je to recept za vaspitanje i uspostavljanje dobre komunikacije sa decom koji biste mogli da s njima podelite?
Nema nikakvih recepata, to su američki modeli. Ne možete se baviti poslom koji mrzite. Nedavno sam na svom blogu pisao o lečenju molitvama i ampatijom. Lekari koji saosećaju sa svojim pacijentima imaju bolje rezultate lečenja. Naravno da je to veoma emotivno teško i zahteva jaku ličnost, jer tuđe nesreće su „infektivne“, dovode vas u poziciju da procenjujute i sebe i svoju okolinu (što bih ja radio u toj situaciji,šta moji rođaci, da li bih mogao da obezbedim sredstva za lečenje dece?). Mislim da se previše oslanjamo na razum, a premalo na empatiju. Postoje empatijska polja u kojima se ljudi kreći i kao što pas zna šta njegov gospodar oseća, roditlj zna šta treba njegovom detetu. Treba samo da baci sve knjige koje je kupio i da se bavi svojim detetom.
Veoma cenite ulogu žene, majke, u funkcionisanju porodice. Koji su to „zadaci” koje samo majka može da ispuni i šta je to u čemu je otac, ma koliko važan bio, ne može zameniti?
Majka nosi dete u svojoj utrobi, jedan deo njenih nervnih ćelija (po nekim ispitivanjima do 5%) su nervne ćelije deteta koje prelaze u krvotok majke i naseljavaju se u mozgvu. Majka i dete su celina, a otac tek treba tu da nađe svoje mesto. To i jeste razlog što je rođenje deteta stres za brak. Dete je prva životna briga majci, otac treba da svoju ulogu prilagodi tome. Mi danas znamo da majka i dete imaju telepatskuvezu, majka zna kada sa detetom nešto nije u redu i kada nema vidljivih znakova bolesti. Imao sam više puta tokom karijere da utvdim da su majke bile u pravu kada su opisivale neke simptome, koje ja nisam primećivao. Uloga oca je u vaspitanju, a najviše će doprineti tako što će pokazati poštovanje prema naporima majke da podigne dete.
Šta je najupečatljivije što pamtite iz perioda odrastanja i načina na koji su Vas podizali Vaši roditelji?
Moja majka i moja baba su bile dve žene koje veoma često citiram i koje sada tek potpuno shvatam. Posebno mi je u sećanju kuća moje babe, podrum u kome sam se igrao pun nekih neobičnih stvari (u podrumu su bile novine pre II svetskog rata, stare novčanice propale države, stare haljine i slike, figurice iz Vrnjačke Banje – jedna figurica lovačkog psa se razbila tokom poplave u Obrenovcu i to mi je bio skoro najteži materijalni gubitak, jer je nenadonkadiv). Najvažniji utisak koji sam uvek imao uz njih dve dve je da sam zaštićen i siguran, šta god uradio. Mislim da to i mi treba da pružimo našoj deci.
Intervju vodila A. C.