„Немојте дете учити да хода. Значи, дете мора да пузи. Да је то лак облик живота ми бисмо онда читав живот пузали, не бисмо ходали. Али то је врло тешко. А пошто је тешко, то је одлично за дете.“ – казао је у подкасту ММА института проф. др Владимир Копривица, једно од најистакнутијих лица српског спорта.
Проф. Копривица је на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду од 1976. године радио на предметима Теорија спортског тренинга, Методика спортског тренинга, Основе спортског тренинга, Теорија и методика елементарних игара, Управљање припремом и такмичењем и Шах. Био је продекан за наставу, а потом и декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Он тврди да је пузање изузетно важна фаза у развоју сваког детета и да не би требало да је прескочимо тако што журимо да дете прохода.
Врло често, деца „прескоче“ период пузања и због тога што недовољно времена у раном узрасту проведу на стомаку, на поду. Време на поду изузетно је значајно већ од првих месеци живота, иако исто тако тешко и напорно за дете.
„Пузање јача мускулатуру преко тог тешког кретања. Јача стомак, леђа, грудне мишиће тим покретима привлачења. Свако дете има чак и свој сопствени стил пузања. А дете кад ојача и вестибуларни апарат му каже да је спреман да одржава равнотежу, дете ће се исправити и захваљујући томе што је ојачало леђа, заштитиће кичмени стуб који је савременој деци ограничен“ – објаснио је др Копривица.
Професор је додао да је важно да дете хода по нечему што је неравно, по благим узвишицама, да прави окрете, све то ради равнотеже.
„Дете треба и окретати, по уздужној оси, по хоризонталној оси, по дијагонали, оно у томе и ужива. Треба и да плива, да осети воду. Све је то важно јер развој координације утиче, у великој мери, на развој интелигенције.“ – казао је овај цењени професор.
Напишите одговор