Prof. dr Simeon Marinković: Za srećan život deteta potrebni su određeni uslovi

februar 28, 2017

Simeon Marinković, jedan od najplodnijih dečjih pisaca, doktor i univerzitetski profesor, osnivač izdavačke kuće čija izdanja deca najradije čitaju, govori za Zelenu učionicu o tome kako je počeo da piše za decu, osnovao Kreativni centar i kako već pola veka stvaranja najrazličitijih književnih oblika nije ni najmanje istrošilo njegovu kreativnost. Naprotiv, ona iz dana u dan raste, darujući deci i nastavnicima nove pesme, priče, umotvorine, zadatke, koje će čitati i buduće generacije.
Kreativni centar je izdavačka kuća potpuno posvećena deci. Udžbenici, zbirke pesama, priča, romani za sve uzraste podjednako su pažljivo priređivani i ilustrovani. Rado ih čitaju deca, ali i odrasli, podsećajući se mnogih pesama i priča iz svog detinjstva, onih koje su u međuvremenu zaboravili.
Kako je nastao Kreativni centar?
– Nastao je iz davne potrebe da učinimo nešto da svet bude bolji – kako su govorila moja deca. Zatim smo želeli da deca imaju više radosti u svom detinjstvu, a onda i da im pružimo zanimljive i lepe knjige, onakve kakve mi u detinjstvu nismo imali. Sve te želje i snovi pojačali su se u vremenima u kojima se naš narod našao u teškoj situaciji, osamdesetih godina prošlog veka. Tada smo doneli odluku da krenemo u stvaranje dobrih knjiga za decu i roditelje.
Čitajući vaša izdanja, stekli smo utisak da nema te knjige čijem stvaranju niste na neki način doprineli. Koliko ste pesama, koliko priča, zbirki do sada napisali i izdali?
– Autor sam ili koautor stotinak knjiga za decu. Mnogo više od toga priredio sam za izdavanje. Kreativni centar je do sada objavio preko 1000 knjiga. Neposredno sam pomogao da se nekoliko stotina knjiga objavi, a ostalo su radile mlađe generacije urednika i dizajnera Kreativnog centra.
Šta vas inspiriše da stvarate za decu?
– Deca se iskreno raduju našim knjigama. Njihovi osmesi i njihova sreća jesu i naša sreća. Roditelji nas takođe pokreću izjavama zahvalnosti i pohvalama. To su najveći pokretači našeg rada.
Jednom prilikom ste izjavili da je bajke narod smislio kako bi pomogao deci da odrastu. Koje bajke ste čitali svojoj deci i koje biste preporučili roditeljima danas da ih obavezno čitaju svojoj?
– Zbog bogatog sistema komunikacija, naročito vizuelnih i akustičnih, današnja deca svuda u svetu rastu uz klasične bajke – uz Snežanu, Pepeljugu, Ivicu i Maricu, Petra Pana itd. Naše bajke, kao što su Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik i druge, veoma su moćne i nezaobilazne kao deo narodne škole za odrastanje i život.
Na koja ste izdanja Kreativnog centra posebno ponosni?
– Posebno sam ponosan na to što smo uspeli da za 18 godina upornog rada, uz pomoć većeg broja stručnjaka i saradnika, objavimo Srpsku narodnu književnost u pet knjiga. Svaku knjigu smo radili tri-četiri godine i sada imamo najlepša izdanja naše narodne književnosti, koja je jedna od najbogatijih na svetu. Ponosan sam i na seriju knjiga Ovako se živelo, koja govori o prošlosti iz ugla svakodnevnog života. Knjige koje se bave istorijom uglavnom obuhvataju podatke o vladarima i ratovima što su ih oni vodili, a svakodnevni život naroda uvek je bio u senci. To smo ovom edicijom želeli i uspeli da promenimo. Ovih dana završavamo seriju radnih slikovnica namenjenih deci u uzrastu od jedne do šest godina, pa mi je to trenutno najviše u srcu.

Pored toga što ste pesnik i pisac, vi ste i univerzitetski profesor. Šta je to u obrazovanju danas što je pogrešno i što bi trebalo iz korena menjati?
– Menjao bih preobimne sadržaje u programima i sveo bih to na razumnu meru. Naročito bih promenio metode rada i postupke u nastavi. Umesto frontalnog predavanja nastavnika i pasivne reprodukcije učenika, uveo bih sistem podsticanja učenika na to da razmišljaju i stvaraju.
Koje biste novine uveli u nastavni program?
– Voleo bih da škola stvarno priprema mlade za život, dakle da daje odgovore na pitanja o tome kako organizovati život, kako izgraditi sreću, kako stvarati, kako komunicirati, kako očuvati zdravlje. Treba učiti od onih naroda koji su bolje organizovali svoje škole i koji imaju uspešnije društvo od našeg.
Sve češće se mogu čuti priče o ukidanju domaćih zadataka. Šta mislite o tome? Da li mislite da su današnji đaci preopterećeni?
– Današnji đaci su previše opterećeni, naročito pamćenjem miliona činjenica, podataka, godina, cifara, što smatram nekorisnim. Nema podsticaja za misao, za stvaranje. Đake treba rasteretiti jer mnoga znanja ne znače i mudrost, a mudrost nam je naročito važna.
Ni nastavnicima nije lako. Sve više papirologije, sve je teže uspešno upravljati odeljenjem i održati mir na času i pažnju đaka. Kako to postići? Imate li za njih neki savet?
– Deca su gladna mogućnosti da se pokažu u nekom stvaranju koje je blisko životu. Umesto da ih satima davimo činjenicama, treba pronaći pametne podsticaje i obezbediti deci vreme i druge uslove za to da svakodnevno pokazuju koliko mogu, šta mogu, da posmatraju, zapažaju, govore, zdravo žive.
U pesmama i pričama koje pišete može se nazreti vaš stav o deci, roditeljstvu, vaspitanju. Čini se da ste protivnik „spartanske discipline“, da ste okrenuti vaspitanju kroz ljubav, podršku i razumevanje. Šta mislite, gde roditelji danas najčešće greše kada je reč o vaspitanju i odnosu prema deci? Jesu li previše strogi ili pak nedovoljno zainteresovani?
– Detetu je za zdravo odrastanje potrebna sigurnost u to da je voljeno i prihvaćeno od roditelja. Trebalo bi da se roditelji interesuju za dete i da ga prate, da razgovaraju s njim, da se druže. Jedan od načina na koje se to može ostvariti jeste i uz naše knjige. Naročito je važno da se dete ohrabri, da mu se pohvalom daju krila. Naravno, dete je reka bez obala, te je važno ne dozvoliti mu ono što je opasno i štetno, uz objašnjenje – što doprinosi stvaranju obala na bujnoj reci detinjstva i mladosti.
Koji savet biste dali roditeljima kada su u pitanju obrazovanje i razvoj njihove dece? Kako da otkriju i razviju talente, kako da rade s decom? Kako da im pomognu da postanu uspešni ljudi?
– Svako dete se rađa s nekim darom, koji roditelj treba da oseti, da ga poštuje i podstiče. Za srećan život potrebni su izvesni uslovi: zdravlje, minimum sredstava, srećna porodica, kontakt s prirodom, stvaralački rad, odnosi s ljudima u ljubavi. Tome treba učiti decu – pre svega svojim primerom. Ljubav prema detetu i ohrabrivanje deteta u onome što radi jesu glavne poluge razvoja.
Intervju vodila A. C.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Prof. dr Simeon Marinković: Za srećan život deteta potrebni su određeni uslovi"

  1. Dusica kaže:

    Moj dragi profesor Simeon Marinkovic pruzio mi je vise no mnoge knjige koje sam pre i posle rada s njim procitala o tome kako treba da izgleda dobra nastava i kvalitetan profesor. Podsticaj, motivacija i kreativnost kao osnova uspesnog rada sa decom ukljucujuci i druge cinioce ideja vodilja su njegove metodike koja se pocela primenjivati, ali nije zazivela kod nas. Inace, prve slikovnice Kreativnog centra sam citala i koristila u radu sa decom i nastavila da koristim njihove knjige do danas sto bih preporucila svakome ko zeli u kontaktu sa decom izadje iz klisea i pomogne njihovom obrazovanju i vaspitanju, bilo kao roditelj ili prosvetni radnik.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama