Проф. др Војиновић: Ако вам деца имају каријес, то није због генетике

април 11, 2019

Након објављивања поражавајућих резултата истраживања на тему здравља зуба деце у Србији, које је показало да чак 66,4% трогодишњака има зубни квар, одлучили смо да, у сарадњи са професором доктором Јованом Војиновићем, руководиоцем Одељења превентивне и дечје стоматологије на приватном Стоматолошком факултету у Панчеву, урадимо малу серију текстова. Циљ нам је да родитељима укажемо на то да су могућности превенције квара велике и да се у само малом броју случајева може кривити искључиво генетика за лоше здравље зуба код деце. У првом тексту за Зелену учионицу доктор говори о разлозима тако наглог пораста броја деце која имају кварне зубе и начинима да се те ситуације превенирају.

– Најновије истраживање показало је да 66,4% трогодишњака у Србији има зубни квар, а тек половина тих кварова су санирани. То је само још једна у низу (мада до сада најопсежнија) студија, коју су у току 2018. год. спровели колеге са Стоматолошког факултета у Београду и из домова здравља широм Србије, под руководством проф. др Дејана Марковића. Она упућује на значајан пораст у односу на сличну студију спроведену 2008. год. исто од Стоматолошког факултета у Београду, када је забележено 45% трогодишњака са каријесом млечних зуба.

Већ деценијама се региструје пораст каријеса код најмлађих. Једно истраживање спроведено у Бања Луци је показало да већ до друге године 35% деце има оболеле зубе. Свакако, у каснијем узрасту, када већ почиње ницање првих сталних зуба (око шесте године), и мање од 15% деце има све здраве млечне зубе.

Пораст каријеса раног детињства се бележи и на глобалном нивоу и СЗО га и означава као највећи јавно здравствени проблем у стоматологији.

Још већи проблем је то што је код нас (али и у осталим земљама у развоју и неразвијеним) највећи број таквих зуба, слабо саниран (пломбиран). Они стоје трули у вилицама и угрожавају опште здравље и остале млечне и развој сталних зуба, или су извађени. Као такви стварају „загађену средину“ у којој ће врло лако да оболевају и стални зуби када се појаве око шесте године.

Каријес раног детињства је и општи здравствени проблем. Таква деца имају тешкоће са исхраном, често заостају у развоју, имају анемије. Могу да се јављају болови, оток, несаница, узнемиреност. Зуби често отичу, узимају се антибитотици. Инфекција из кости може да улази у крвоток и делује на удаљене органе. Постоје и проблеми са учењем, комуникацијом, говором, повлачењем у себе и слично.

Зубног квара, па и код најмлађих, не би било да нема шећера растворљивих у устима.

Према дефиницији СЗО називају се „слободни шећери“ и представљају моносахариде и дисахариде који се додају храни од стране произвођача, приликом кувања или самих конзумената, као и шећери природно присутни у меду, сирупима, воћним соковима и концентратима.

Они се разликују од везаних шећера, природно присутних и воћу и поврћу, који се у мањем степену растварају у усној дупљи. Слободне шећере користе за исхрану посебне „штетне бактерије“ и као последица те прераде стварају се органске киселине. Киселине топе зубну глеђ и то је механизам настанка каријеса. Више и чешће присуство слободних шећера у устима узрокује киселију средину, то још више умножава штетне бактерије, а потискује корисне, које контролишу њихово ширење. Више штетних бактерија (називају се још и кариогене) – бржи и обимнији развој каријеса.

Слободни шећери нису само проблем зуба, већ ризични фактор за низ најозбиљнијих и данас најзаступљенијих хроничних обољења попут гојазности, дијабетеса, кардио-васкуларних болести, па и малигних. Доказано је да слободни шећер стварају зависност, што индустрија хране обилато користи. Због тога је и строга препорука СЗО да се они избегавају до 2. године живота, а да касније дневно не чине више од 10% укупног енергетског уноса. За спречавање каријеса требало би да буде још и строжије – мање од 5%. Практично за децу до 6. године износило би 19 г или 5 кафених кашичица дневно. Колико је то практично немогућа мисија говоре и податци да нпр. 100 грама плазма кекса садржи 19г , наполитанки 49г, чоколаде 5г, беби кашице 5г, смокија 1,8г итд.

little girl brushing teeth

Уста бебе у стомаку су „стерилна“ (без бактерија), током и после порођаја оне се насељавају из окружења и стварају заједницу која у виду једног сложено организованог слузног филма прекрива слузницу и зубе и назива се орални биофилм (на зубима је назив дентални плак). До сада је у устима откривено преко 700 врста микроорганизама. Већина је у саживоту са домаћином, неке су и врло корисне у одбрани, обради хране, чишћењу. Поједине су, као горе наведене, штетне и изазивај нпр. обољења зуба и десни, а могу да се шире преко болесних зуба у крвоток и узрокују опште здравствене проблеме.

Штетне бактерије се насељавају у уста бебе из спољашње средине, односно од особа у непосредном окружењу, најчешће је то мајка, али и остали чланови породице. Уколико они не перу своје зубе, уносе шећере и поготову имају болесне непломбиране зубе, беба ће добити већу количину бактерија, унос шећера ће још више подстицати њихово умножавање, остале „добре“ и неутралне врсте ће се потскивати, и тако настаје средина која погодује од најранијих дана разарању зуба. Дакле, зубни квар је изразито ПОРОДИЧНО ОБОЉЕЊЕ и може се спречити и лечити само кроз породицу.

Шта је већи проблем – превише шећера или премало хигијене?

Пећински човек, па и преци до пре неколико стотина година, нису познавали каријес раног детињства. Савремена исхрана је препуна слободних шећера и они се уносе готово од првих дана. Познати кекс је “икона хране за бебе”. Анкета познатог портала “Бебац” је показала да 50% родитеља даје деци слаткише већ у првој години, и 80% у другој. Поред класичних слаткиша и грицкалица извори слободних шећера су различите фабрички или додатно заслађене каше, заслађено млеко са шећером или медом, формуле за бебе са шећерима, различити сирупи који се дуже време уносе и сл. Велики проблем представљају фабрички сокови, које СЗО уопште не препоручује да се уносе до 1. године, а касније никако преко флашице.

Није проблем само количина слободних шећера, већ и учесталост њиховог уноса. Код мале деце све преко једног уноса дневно је неповољно, а преко 3 веома штетно. Значајно је и време и начин уноса. Најопаснија је између оброка, а посебно тзв. ноћна исхрана преко флашице у којој је сок, млеко или заслађени чај и вода. Некада је био обичај да се цуцла ставља у мед или слатке сирупе. Одбрамбени систем у устима код бебе није још довољно формиран, а ноћу се слабо лучи пљувачка, као главни носилац одбране, па је агресивно дејство бактерија, које прерађују шећере, значајно повећано.

Каријес и дојење

Овде би се као одређени ризик могло уврстити и дојење, поготову ноћно дојење, што често изазива бурне контраверзе. Само по себи мајчино млеко није штетно али у комбинацији са остацима хране која садржи слободне шећере и скроб постаје. Остаци хране заостају на неопраним зубима. Још ако зуби имају одређене развојне слабости (не морају да се уочавају на прегледу) доћи ће до развоја каријеса. То не значи да треба прекидати са дојењем, оно је веома корисно и препоручљиво најмање до 24 месеца, али не ноћу и не превише често (на захтев) после ницања зуба. И свакако мора да буде праћено и правилним прањем зуба и заштитом код постојања ризика.

Равнотежу слободним шећерима, који топе зубну глеђ, могу да чине намирнице богате тзв. заштитиним материјама попут калцијума и других минерала, витаминима и биљних састојака који могу директно да утичу на бактерије. То су млечни производи, воће и поврће, коштуњави плодови, кикирики, какао, поједини чајеви. Заштитне намирнице би требало да се уносе између оброка.

Свакако да развоју каријеса код најмлађих доприноси и све мање жвакања. Оно потпомаже чишћењу усне дупље и зуба, а и храна која се жваће не садржи слободне шећере. Данас је мода сокова, пасирања, блендирања.

Пошто је немогуће у потпуности искључити слободне шећере из савремене исхране, цивилизацијска компензација је механичка контрола развоја штетних бактерија, што се постиже редовним и правилним прањем зуба. Пошто се ради о породичној болести, хигијену уста и зуба морају да спроводе сви чланови породице, поготову у бебиних првих 18 месеци. На жалост навике прања зуба код нас су веома лоше, преко 40% грађана, у званичним анкетама Института за јавно здравље Србије, изјављује да не пере зубе свакодневно (можемо да замислимо какво је стварно стање) и највећи број то ради неправилно. Чак 90% трудница има оболеле зубе, просечно по 15 зуба. Исто тако анкете показују да највећи број родитеља касно започиње прање зуба код својих беба, да је то неправилно и посебно то не раде пред спавање.

Трећи фактор, који није директни узрок појаве каријеса раног детињства, али доприноси његовом бржем и лакшем развоју су, већ споменути развојни дефекти на зубима. Ризик за развој зубног квара није наследан. Наследне су навике у породици. Током развоја млечних зуба у трудноћи и првим месецима по рођењу поједини фактори утичу на квалитет и отпорност зубне глеђи. То су различите болести, поједини лекови, прерани порођаји и мала тежина бебе, недостатак витамина (пре свега Д и А), активно и пасивно пушење мајке и око бебе, стрес мајке, анемије и др. Таква глеђ је подложнија растварању под дејством киселина, које стварају штетне бактерије током прераде слободних шећера.

Проф. др Јован Војиновић је руководилац Одељења превентивне и дечје стоматологије на приватном Стоматолошком факултету у Панчеву. Дипломирао је на стоматолошком факултету у Београду, као први студент у историји факултета са просеком 10,00. Предавао и на Стоматолошким факултетима у Новом Саду и Бања Луци. Аутор 15 књига, бројних стучних и научних радова. Позивани предавач у Русији, Јапану, Кини, Пољској, Мађарској и бројним другим земљама у свету и окружењу. Обављао је функцију Директора Превентивним стоматолошким програмом Војводине, био члан Научног савета Превентивног програма Србије и члан експертске групе СЗО за интегрисане превентивне програме, као и бројних радних тела у вези организоване превенције у стоматологији. Сувласник је прве стоматолошке ординације за децу у Србији основане 1990. Аутор је портала и ФБ странице ДЕЧЈА СТОМАТОЛОГИЈА намењене здравственом просвећивању родитеља, са преко 33.000 пратилаца

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама