Nakon objavljivanja poražavajućih rezultata istraživanja na temu zdravlja zuba dece u Srbiji, koje je pokazalo da čak 66,4% trogodišnjaka ima zubni kvar, odlučili smo da, u saradnji sa profesorom doktorom Jovanom Vojinovićem, rukovodiocem Odeljenja preventivne i dečje stomatologije na privatnom Stomatološkom fakultetu u Pančevu, uradimo malu seriju tekstova. Cilj nam je da roditeljima ukažemo na to da su mogućnosti prevencije kvara velike i da se u samo malom broju slučajeva može kriviti isključivo genetika za loše zdravlje zuba kod dece. U prvom tekstu za Zelenu učionicu doktor govori o razlozima tako naglog porasta broja dece koja imaju kvarne zube i načinima da se te situacije preveniraju.
– Najnovije istraživanje pokazalo je da 66,4% trogodišnjaka u Srbiji ima zubni kvar, a tek polovina tih kvarova su sanirani. To je samo još jedna u nizu (mada do sada najopsežnija) studija, koju su u toku 2018. god. sproveli kolege sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu i iz domova zdravlja širom Srbije, pod rukovodstvom prof. dr Dejana Markovića. Ona upućuje na značajan porast u odnosu na sličnu studiju sprovedenu 2008. god. isto od Stomatološkog fakulteta u Beogradu, kada je zabeleženo 45% trogodišnjaka sa karijesom mlečnih zuba.
Već decenijama se registruje porast karijesa kod najmlađih. Jedno istraživanje sprovedeno u Banja Luci je pokazalo da već do druge godine 35% dece ima obolele zube. Svakako, u kasnijem uzrastu, kada već počinje nicanje prvih stalnih zuba (oko šeste godine), i manje od 15% dece ima sve zdrave mlečne zube.
Porast karijesa ranog detinjstva se beleži i na globalnom nivou i SZO ga i označava kao najveći javno zdravstveni problem u stomatologiji.
Još veći problem je to što je kod nas (ali i u ostalim zemljama u razvoju i nerazvijenim) najveći broj takvih zuba, slabo saniran (plombiran). Oni stoje truli u vilicama i ugrožavaju opšte zdravlje i ostale mlečne i razvoj stalnih zuba, ili su izvađeni. Kao takvi stvaraju „zagađenu sredinu“ u kojoj će vrlo lako da obolevaju i stalni zubi kada se pojave oko šeste godine.
Karijes ranog detinjstva je i opšti zdravstveni problem. Takva deca imaju teškoće sa ishranom, često zaostaju u razvoju, imaju anemije. Mogu da se javljaju bolovi, otok, nesanica, uznemirenost. Zubi često otiču, uzimaju se antibitotici. Infekcija iz kosti može da ulazi u krvotok i deluje na udaljene organe. Postoje i problemi sa učenjem, komunikacijom, govorom, povlačenjem u sebe i slično.
Zubnog kvara, pa i kod najmlađih, ne bi bilo da nema šećera rastvorljivih u ustima.
Prema definiciji SZO nazivaju se „slobodni šećeri“ i predstavljaju monosaharide i disaharide koji se dodaju hrani od strane proizvođača, prilikom kuvanja ili samih konzumenata, kao i šećeri prirodno prisutni u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima.
Oni se razlikuju od vezanih šećera, prirodno prisutnih i voću i povrću, koji se u manjem stepenu rastvaraju u usnoj duplji. Slobodne šećere koriste za ishranu posebne „štetne bakterije“ i kao posledica te prerade stvaraju se organske kiseline. Kiseline tope zubnu gleđ i to je mehanizam nastanka karijesa. Više i češće prisustvo slobodnih šećera u ustima uzrokuje kiseliju sredinu, to još više umnožava štetne bakterije, a potiskuje korisne, koje kontrolišu njihovo širenje. Više štetnih bakterija (nazivaju se još i kariogene) – brži i obimniji razvoj karijesa.
Slobodni šećeri nisu samo problem zuba, već rizični faktor za niz najozbiljnijih i danas najzastupljenijih hroničnih oboljenja poput gojaznosti, dijabetesa, kardio-vaskularnih bolesti, pa i malignih. Dokazano je da slobodni šećer stvaraju zavisnost, što industrija hrane obilato koristi. Zbog toga je i stroga preporuka SZO da se oni izbegavaju do 2. godine života, a da kasnije dnevno ne čine više od 10% ukupnog energetskog unosa. Za sprečavanje karijesa trebalo bi da bude još i strožije – manje od 5%. Praktično za decu do 6. godine iznosilo bi 19 g ili 5 kafenih kašičica dnevno. Koliko je to praktično nemoguća misija govore i podaci da npr. 100 grama keksa sadrži 19g, napolitanki 49g, čokolade 5g, bebi kašice 5g, flipsa 1,8g itd.
Usta bebe u stomaku su „sterilna“ (bez bakterija), tokom i posle porođaja one se naseljavaju iz okruženja i stvaraju zajednicu koja u vidu jednog složeno organizovanog sluznog filma prekriva sluznicu i zube i naziva se oralni biofilm (na zubima je naziv dentalni plak). Do sada je u ustima otkriveno preko 700 vrsta mikroorganizama. Većina je u saživotu sa domaćinom, neke su i vrlo korisne u odbrani, obradi hrane, čišćenju. Pojedine su, kao gore navedene, štetne i izazivaj npr. oboljenja zuba i desni, a mogu da se šire preko bolesnih zuba u krvotok i uzrokuju opšte zdravstvene probleme.
Štetne bakterije se naseljavaju u usta bebe iz spoljašnje sredine, odnosno od osoba u neposrednom okruženju, najčešće je to majka, ali i ostali članovi porodice. Ukoliko oni ne peru svoje zube, unose šećere i pogotovu imaju bolesne neplombirane zube, beba će dobiti veću količinu bakterija, unos šećera će još više podsticati njihovo umnožavanje, ostale „dobre“ i neutralne vrste će se potskivati, i tako nastaje sredina koja pogoduje od najranijih dana razaranju zuba. Dakle, zubni kvar je izrazito PORODIČNO OBOLJENJE i može se sprečiti i lečiti samo kroz porodicu.
Šta je veći problem – previše šećera ili premalo higijene?
Pećinski čovek, pa i preci do pre nekoliko stotina godina, nisu poznavali karijes ranog detinjstva. Savremena ishrana je prepuna slobodnih šećera i oni se unose gotovo od prvih dana. Poznati keks je “ikona hrane za bebe”. Anketa poznatog portala “Bebac” je pokazala da 50% roditelja daje deci slatkiše već u prvoj godini, i 80% u drugoj. Pored klasičnih slatkiša i grickalica izvori slobodnih šećera su različite fabrički ili dodatno zaslađene kaše, zaslađeno mleko sa šećerom ili medom, formule za bebe sa šećerima, različiti sirupi koji se duže vreme unose i sl. Veliki problem predstavljaju fabrički sokovi, koje SZO uopšte ne preporučuje da se unose do 1. godine, a kasnije nikako preko flašice.
Nije problem samo količina slobodnih šećera, već i učestalost njihovog unosa. Kod male dece sve preko jednog unosa dnevno je nepovoljno, a preko 3 veoma štetno. Značajno je i vreme i način unosa. Najopasnija je između obroka, a posebno tzv. noćna ishrana preko flašice u kojoj je sok, mleko ili zaslađeni čaj i voda. Nekada je bio običaj da se cucla stavlja u med ili slatke sirupe. Odbrambeni sistem u ustima kod bebe nije još dovoljno formiran, a noću se slabo luči pljuvačka, kao glavni nosilac odbrane, pa je agresivno dejstvo bakterija, koje prerađuju šećere, značajno povećano.
Karijes i dojenje
Ovde bi se kao određeni rizik moglo uvrstiti i dojenje, pogotovu noćno dojenje, što često izaziva burne kontraverze. Samo po sebi majčino mleko nije štetno ali u kombinaciji sa ostacima hrane koja sadrži slobodne šećere i skrob postaje. Ostaci hrane zaostaju na neopranim zubima. Još ako zubi imaju određene razvojne slabosti (ne moraju da se uočavaju na pregledu) doći će do razvoja karijesa. To ne znači da treba prekidati sa dojenjem, ono je veoma korisno i preporučljivo najmanje do 24 meseca, ali ne noću i ne previše često (na zahtev) posle nicanja zuba. I svakako mora da bude praćeno i pravilnim pranjem zuba i zaštitom kod postojanja rizika.
Ravnotežu slobodnim šećerima, koji tope zubnu gleđ, mogu da čine namirnice bogate tzv. zaštitinim materijama poput kalcijuma i drugih minerala, vitaminima i biljnih sastojaka koji mogu direktno da utiču na bakterije. To su mlečni proizvodi, voće i povrće, koštunjavi plodovi, kikiriki, kakao, pojedini čajevi. Zaštitne namirnice bi trebalo da se unose između obroka.
Svakako da razvoju karijesa kod najmlađih doprinosi i sve manje žvakanja. Ono potpomaže čišćenju usne duplje i zuba, a i hrana koja se žvaće ne sadrži slobodne šećere. Danas je moda sokova, pasiranja, blendiranja.
Pošto je nemoguće u potpunosti isključiti slobodne šećere iz savremene ishrane, civilizacijska kompenzacija je mehanička kontrola razvoja štetnih bakterija, što se postiže redovnim i pravilnim pranjem zuba. Pošto se radi o porodičnoj bolesti, higijenu usta i zuba moraju da sprovode svi članovi porodice, pogotovu u bebinih prvih 18 meseci. Na žalost navike pranja zuba kod nas su veoma loše, preko 40% građana, u zvaničnim anketama Instituta za javno zdravlje Srbije, izjavljuje da ne pere zube svakodnevno (možemo da zamislimo kakvo je stvarno stanje) i najveći broj to radi nepravilno. Čak 90% trudnica ima obolele zube, prosečno po 15 zuba. Isto tako ankete pokazuju da najveći broj roditelja kasno započinje pranje zuba kod svojih beba, da je to nepravilno i posebno to ne rade pred spavanje.
Treći faktor, koji nije direktni uzrok pojave karijesa ranog detinjstva, ali doprinosi njegovom bržem i lakšem razvoju su, već spomenuti razvojni defekti na zubima. Rizik za razvoj zubnog kvara nije nasledan. Nasledne su navike u porodici. Tokom razvoja mlečnih zuba u trudnoći i prvim mesecima po rođenju pojedini faktori utiču na kvalitet i otpornost zubne gleđi. To su različite bolesti, pojedini lekovi, prerani porođaji i mala težina bebe, nedostatak vitamina (pre svega D i A), aktivno i pasivno pušenje majke i oko bebe, stres majke, anemije i dr. Takva gleđ je podložnija rastvaranju pod dejstvom kiselina, koje stvaraju štetne bakterije tokom prerade slobodnih šećera.
Prof. dr Jovan Vojinović je rukovodilac Odeljenja preventivne i dečje stomatologije na privatnom Stomatološkom fakultetu u Pančevu. Diplomirao je na stomatološkom fakultetu u Beogradu, kao prvi student u istoriji fakulteta sa prosekom 10,00. Predavao i na Stomatološkim fakultetima u Novom Sadu i Banja Luci. Autor 15 knjiga, brojnih stučnih i naučnih radova. Pozivani predavač u Rusiji, Japanu, Kini, Poljskoj, Mađarskoj i brojnim drugim zemljama u svetu i okruženju. Obavljao je funkciju Direktora Preventivnim stomatološkim programom Vojvodine, bio član Naučnog saveta Preventivnog programa Srbije i član ekspertske grupe SZO za integrisane preventivne programe, kao i brojnih radnih tela u vezi organizovane prevencije u stomatologiji. Suvlasnik je prve stomatološke ordinacije za decu u Srbiji osnovane 1990. Autor je portala i FB stranice DEČJA STOMATOLOGIJA namenjene zdravstvenom prosvećivanju roditelja, sa preko 33.000 pratilaca