У раном детињству, без извесне врсте шока нема ни напретка

септембар 29, 2016

Данас важи схватање да без конфликта нема развоја. Пошто значење речи конфликт потиче из латинског и у преводу значи удар, шок, може се схватати шире него што је уобичајено. Наиме, у раном детињству, без извесне врсте шока нема ни напретка. Свака развојна фаза носи понеки шок. Беби је шок када је гладна, а мајка истог тренутка није ту да је нахрани. Међутим, овај шок, односно мала фрустрација, помаже беби да временом схвати да мајка није део ње, њено оруђе за храњење, и да почне да уважава чињеницу да постоји на овом свету неко осим ње. Без ове врсте шока, беба не би била у стању да се нормално развија.
ljuto-dete
Ако одемо мало даље у детињство, када дете већ има свест, намеру и могућност расуђивања, наилазимо на многе друге корисне «шокове» који поспешују развој. На пример, полазак у вртић је једна врста шока. Тада дете учи да се постепено одваја од родитеља, долази у ситуацију да базичну сигурност стечену у свом дому, мења за једно много несигурније место, али на том месту оно добија шансу за учење нових вештина. Када дете прихвати да је обданиште место на ком ће проводити неко време, оно покушава да се уклопи у групу деце. Тада углавном настају нови конфликти. Деца немају потребе да излазе у сусрет придошлици на начин на који то раде топли родитељи. Деца се често међусобно сукобе, желећи да задовоље своје потребе, а не обазиру се на туђе. Ово је још један конфликт који најчешће резултира позитивно – сазревањем и увиђањем да у животу морамо правити извесне компромисе, ако желимо да се слажемо с другима. Или, с друге стране, да морамо учинити нешто веома важно ако желимо да постанемо вођа у групи вршњака, те број компромиса свести на минимум.
Генерално, овакви сукоби могу да мотивишу дете да се бори за своје место. Међутим, ако није било довољно «конфликата» у претходним фазама, могуће је да се дете ни у овом неће снаћи добро. Тако би оно могло да се повуче од другара и да пати за мајком која је испуњавала све жеље. Већ овде може да се види суштина излажења на крај са конфликтима. Нама треба припрема и обука за живот и решавање сукоба. Ако ту припрему не добијамо адекватно, наићи ћемо на препреке које ћемо накнадно учити да решавамо. Тада конфликт може бити болан, или чак разоран за нас. Међутим, готово увек можемо научити да уз мало муке овладамо њим и решимо га адекватно.
Поента је у следећем: од рођења ступамо у неке врсте конфликата, јер су они апсолутно неизбежни. Најбоље што можемо учинити за себе је да што пре научимо да гледамо њихове позитивне стране и да их решавамо. Да их избегнемо не можемо, зато је најбоље да се са њима суочимо. Деца се понекад тешко мире с чињеницом да њихове потребе не могу увек и одмах да буду задовољене. То је у детињству нормална ствар. Међутим, постоји добар број одраслих људи који није схватио ову чињеницу и који на фрустрације неких потреба или жеља реагује горчином, бесом, повлачењем или ужасавањем. У одраслом добу је то извор потешкоћа, неспоразума с другима, али и неспоразума са самим собом око одређивања приоритета у реалности.
Рената Сенић
psihoterapijsketeme.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама