Moderna vremena promenila su mnoge stvari i način života potpuno je drugačiji. Neke stvari su bolje nego što su bile, ali druge smo uspeli da pokvarimo. Kada je reč o načinu ishrane, on spada u ovo drugo. Sve je postalo instant, rado i bez mnogo razmišljanja posežemo za lakim i brzim rešenjima. Nekad zbog toga što je tako jednostavno lakše, a nekad zato što nismo dovoljno svesni posledica takvih navika.
A kako bi, u stvari, trebalo da se hranimo? Na ovo pitanje odgovor daje profesor doktor Vojislav Perišić, pedijatar gastroenterolog, redovni profesor na Odseku za pedijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako kaže, zaboravljena jela poput kačamka i cicvare su recepti kojima bi trebalo da se vratimo. Ali, njihova priprema traje, pa radnim danima kada smo svi u nekoj žurbi, nije lako izdvojiti vreme za takav doručak. Zato su, kako objašnjava, vikendi pravo vreme da se okrenemo tradicionalnim jelima. Profesor Perišić je, u emisiji Jutro na Prvoj, otkrio i svoje recepte za pripremu cicvare i kačamka.
Kačamak
Sastojci:
- 400 grama kukuruznog brašna
- 100 grama svinjske masti
- 1 litar vode
- 200 grama sitnog sira
U provrelu vodu dodati mast, potom kuvati pet minuta. Nakon toga dodavati kukuruzno brašno uz stalno mešanje. Kad se završi dodavanje brašna, u jelo se dodaje sir i nastavlja se mešanje. Kad smesa počne da se odvaja od zidova posude, jelo je gotovo.
Cicvara
„Za cicvaru je potrebno mnogo strpljenja i mnogo, mnogo mešanja dok ne bude gotova. A kako to smestiti u ove naše gradske uslove? To je predivan i kalorijski jak porodični doručak, ali bi za njega trebalo ustati malo ranije. To su pripravci koji se prave za doručak vikendom i praznikom. Radnim danima skoro pa nemoguće.“ – kaže dr Perišić.
On dodaje da je cicvara odličan obrok za decu, sportiste, sve koji se tokom dana mnogo troše.
A priprema se na sledeći način.
Promešati 200 mililitara mleka i 200 mililitara vode i zagrevati. Vrelom mleku i vodi dodati 500 grama izmrvljenog sira i kuvati. Kada masa počne da ključa, polako se uz mešanje dodaje kukuruzno brašno, ukupno 200 grama. Kad po površini počne da pliva oslobođena masnoća, cicvara je gotova.
„Kukuruz je, sam po sebi retarder. On usporava pražnjenje želuca, a masnoće koje dodajemo uz ova jela dižu kalorijsku vrednost, a onda i hrana iz želuca ide sporije, pa osećaj sitosti traje duže.“ – ističe dr Perišić i dodaje da u gastroenterologiji čak postoje i bolesti koje se leče kukuruznim skrobom jer on daje dugotrajnu i sporu hidrolizu skroba i održava duže glikemije, kod onih koji su skloni hipoglikemijama.
Ako treba da bira između žutog i belog kukuruznog brašna, profesor Perišić prednost daje uvek žutom jer ima više skrobnih komponenti i ukus je lepši.
„Ja uvek biram žuto. Uz to, žuta boja je beta-karoten, a on je snažni antioksidans.“ – objasnio je dr Vojislav Perišić