Majke i ćerke valjda su i trebalo bi da budu u boljim odnosima nego sin i otac. Na Balkanu su odnosi sina i oca toliko loši, da me tuga hvata. A to sve, verovatno, počinje još od rođenja. Balkanska majka se preterano bavi detetom. Muž nije zanimljiv. Donosi prihode, možda i ne vara. Brine koliko brine. O ćerkama skoro pa nikako. Možda sinovima, tamo oko treće godine, malo počinju da se bave. Sve je drugo bilo na majci.
Pa šta sad on, balkanski muž, još hoće od žene? Treba da kuva, da rađa decu, da bude dobra ljubavnica, komplikovano je to. Sve ovo sada što vidite, a što liči na nekakvu seksualnu revoluciju – bacite u vodu. Ništa to ne valja i ne vredi. Vredi samo ljubav između muškarca i žene koja mora da traje. A da bi trajala, mora da se NEGUJE. Sve što želimo da traje, moramo negovati. Neguješ zube uveče pre spavanja, neguješ saksijsko cveće, a ne neguješ muža/ženu, naravno i dete. Ali prvo muž i žena moraju biti u dobrim odnosima da bi dete napredovalo. Ništa dete neće napredovati, ako je loš odnos roditelja. Može majka koliko hoće da posvećuje pažnju detetu. Ona to preterano i radi kad nije dobro sve s mužem. U tome i jeste nevolja.
Ljubav u patrijarhalnom društvu
Gde je bila ljubav 2000 godina, u patrijarhatu? Očevi su odlučivali za koga će se udati ćerka i koga će oženiti sin. I to ne samo ovde, nego i u Evropi, samo što se tamo ranije krenulo sa emancipacijom. Ulazak u brak jako rano bio je normalna stvar. Sad su stariji brakovi mnogo učestaliji.
Statistika kaže i da u Evropi u brak muškarci sad ulaze sa 35, a žene sa 30 godina. I to se stalno pomera pa će dođi brzo dan kad će muškarac koji ulazi u brak imati u proseku 40, a žena 35. Može da se rađa i tad, ali, nije to više isto.
A mladi brakovi? Njih karakteriše jaka zaljubljenost. To je predivno osećanje, ali nije nikako isto što i ljubav. Onaj u kog si zaljubljen u tvojim očima nema mana, a onda dođe brak, pa dete, a ponekad se i zatrudni ranije. Znate, ja nisam neki moralista, ali ako mene pitate, nemojte ostajati u drugom stanju pre braka. Nemojte jer prve svađe u braku će biti – ti si me ucenila s detetom. Ponekad je to i tačno. A roditelji, ako su pravoslavni, ne dovode stvari u pitanje, mora se sklopiti brak ako dođe do trudnoće. Bar je tako ranije bilo.
O iskrenosti
Kad se zaljubi devojka od 15 godina, u tome ima mnogo iskrenosti. Kod momka slabo. Pa me pitaju majke šta da kažu ćerkama. A one u tom uzrastu su već lepe i razvijene. Kod njih u tom uzrastu još ne moraju biti razvijene potrebe za suprotnim polom, ali kod muškaraca jesu. I eto vam razlike. Majkama kažem jedino što znam, nije ni to dovoljno. Neka je uči da čeka. Da se pazi. Znate, najviše pobačaja u Evropi imaju Rusija i Srbija. I na šta se svodi? Na neprosvećenost. A najmanje pobačaja ima Holandija, verovali ili ne, 5%. Bio sam tamo 6 meseci i radio kao lekar. To je divna zemlja i divni ljudi.
Kakva je ljubav bila, a kakva je danas?
Valjda je ljubavi bilo uvek, i pre hrišćanstva. Ali nije bila ta i takva kakvom je mi znamo između muža i žena, roditelja i dece. Školovani ljudi u Evropi, već dugo, decenijama, otac radi sve kao i majka, osim dojenja, od prvog dana, zajedno sa ženom. Kad sam iz Titove Jugoslavije još jedva dobio pasoš i otišao iz zemlje prvi put i to u Holandiju, video sam da tamo muž pere sudove, a žena briše. Sutradan obrnuto. To je brak, kad podele sve poslove. A ne ovo što je bilo na Balkanu, da je žena sve morala da trpi i da se ne buni. E pa nema više! Možda ceo 21. vek biće zbilja teška kriza muškarca i žene. Muškarci sve nesigurniji, pa samim tim i nasilni.
Čuveni sveštenik Ilija Šugajev davno je rekao – ljubav se stiče u braku. To je bilo tada revolucionarno, ali u tome ima istine. Zaljubljenost u braku treba da se pretvori u ljubav, a ne u mržnju i ravnodušnost, ali nagledao sam se toga.
Žene nisu imale prava, patrijarhat je postojao hiljadama godina i pre Hrista. Smatralo se vekovima da su muškarci pametniji. Pa kako i ne bi bili kad su se oni jedini školovali. Zato sam pitao naša tri episkopa – kako je hrišćanska crkva to dozvolila, da žene nemaju ni osnovnu školu? Sva trojica su ćutali.
Na sreću, to više nije tako. Bog je dao muškarca i ženu da se dopunjuju. Cilj braka nisu samo deca, nego duševno sazrevanje muža i žene, jednog pored drugog. To je prava stvar. Ono što nema muškarac, ima žena. Pa dopunjujte se, a ne da se takmičite. Koga će deca više voleti. Grozota.
Znate, čak i školovani ljudi, kad se skupe zajedno, pa tu familija, a oni pitaju dete od 4 ili 5 godina – koga više voliš, tatu ili mamu? Zamislite, da to pitate dete! Ali ono će vam često reći, iskreno, koga više voli. A ako ne kaže, nego kaže podjednako, to je već budući kompromisni čovek. Ako sa 4 godine kaže podjednako, već je slagalo. Na takvo pitanje je za dete najpametnije da ne odgovori. Jer iskren odgovor u tom uzrastu verovatno bi bio da više voli mamu. I to se kroz život više puta menja i tako i treba da bude. Jer detetu je neophodna identifikacija i sa majkom i sa ocem.
Frojd je govorio da je normalno da je muško dete oko treće godine naklonjenije majci, a žensko dete ocu. To je ta Edipova situacija. Pazite SITUACIJA, ne kompleks. Zato roditelji u tom periodu moraju jako da paze, da ne naprave Edipa i Elektru.
Profesor dr Vladeta Jerotić, za Televiziju Hram